Ivana Đurić Paunović (1969) predaje na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 1993. godine. U žiži njenog naučnog i prevodilačkog interesovanja nalaze se savremena američka i engleska proza. Nagrađivani je prevodilac dela Džulijana Barnsa, Vladimira Nabokova, Vilijama Trevora, Klajva Barkera, Pola Ostera, Andžele Karter, Samjuela Beketa i drugih. Autorka je studije o elementima fantastike i naučne fantastike u prozi Edgara Alana Poa. Urednik je edicije Srpska proza u prevodu izdavačke kuće Geopoetika.
03.01.08 Popboks
Anđeo sveg čudnog
E. A. PO - F/SF – Ivana Đurić-Paunović
Neveliko delo koje može poslužiti kao odličan teorijski uvod u stvaralaštvo E.A. Poa i koje ukazuje na brojne, a često zanemarivane elemente SF-a koji se mogu uočiti u Poovom opusu. O istom trošku, autorka poklonicima i tek stasalim istraživačima SF-a pruža kratak informativni presek razvoja njihovog omiljenog žanra
Đorđe Bajić
Korice koje je Ivica Stevanović dizajnirao za studiju E. A. Po: F/SF izuzetno su atraktivne, i svakako će privući pažnju potencijalnih čitalaca. Komično izmenjen Poov foto-portret, obogaćen prisustvom literarnih „fantazama“ koji su na Stevanovićev psihodelični kolaž prebegli iz piščevih priča i pesama, predstavlja savršen vizuelni ekvivalent tekstu. Na sreću, u ovom slučaju izlog verno prikazuje ono što se nalazi u radnji.
Ivana Đurić-Paunović, profesor na odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, poštovaocima moderne proze najpoznatija je po nagrađivanim prevodima dela Pola Ostera i Džulijana Barnsa. Interesovanje za anglosaksonsku pisanu reč nedavno je potvrdila objavljivanjem studije E. A. Po: F/SF (Solaris, Novi Sad, 2007), koja je zasnovana na magistarskom radu Elementi fantastike i naučne fantastike u pripovednoj prozi Edgara Alana Poa. Imajući u vidu da je magistarsku tezu autorka odbranila davne 1997. godine, ostaje nepoznato zašto je čekala čitavu deceniju da objavi rukopis. Sada, kada je E. A. Po: F/SF konačno pred čitaocima, sa zadovoljstvom se može konstatovati da je domaća književna teorija dobila interesantan i dobrodošao prilog.
Studija je, prateći već u naslovu naglašenu razliku između fantastike i naučne fantastike, podeljena na dva dela. U okviru nekoliko početnih poglavlja, autorka objašnjava poreklo fantastike u književnosti, nudeći široku lepezu definicija ovog fenomena.
Ističući da je za Poa karakteristično „čudno i neobično“, i da on neretko u svojim delima nudi racionalna objašnjenja naizgled iracionalnih događanja, Đurić-Paunović nabraja motive koje pisac preuzima iz „klasičnog fantastičnog repertoara“.
Istražujući fabulu pripovedaka, autorka navodi opsesivne Poove teme ilustrujući ih primerima, kao što su pojava dvojnika (Vilijam Vilson, Čovek gomile), personifikacija smrti/bolesti (Maska crvene smrti, Senka), posednutost (Morela, Ligeja) ili živi sahranjeni (Pad kuće Ašera, Bernis). Pored naslova u kojima se teži postizanju efekta strave, karakterističnog za horor, istraživanje je obuhvatilo i pojavu komičnih elemenata u manje poznatim fantastičnim pripovetkama (Gubitak daha, Đavo u zvoniku, Anđeo sveg čudnog).
U drugom delu studije, posle katalogiziranja problema u vezi s definisanjem naučne fantastike, Đurić-Paunović procenjuje Poov značaj u razvoju SF-a. Ona u njegovoj prozi uočava nekoliko tematskih celina, i vrši razvrstavanje na osnovu dominantnih motiva koji su tipični za SF: motivi fantastičnih putovanja (Pustolovina bez premca izvesnog Hansa Pfala, Podvala s balonom, Mellonta Tauta), motiv „suspendovane animacije“ (Nekoliko reči sa mumijom, Priča o iskrzanim planinama, Činjenice u slučaju g. Valdemara), pripovetke s metafizičkim temama (Razgovor Monosa i Une, Moć reči, pesma u prozi Eureka) i motiv šuplje zemlje (Rukopis pronađen u boci, U dubinama Malstrema).
E. A. Po je, zbog uloge u stvaranju kriminalističkog i horor žanra česta meta (inostranih) teoretičara književnosti, pa je zato za svaku pohvalu autorkino nastojanje da istraži neke od manje poznatih aspekata njegovog stvaralaštva – korišćenje fantastike u funkciji parodije i satire, i piščevu vezu s naučnofantastičnom književnošću. Imajući u vidu suženu sferu interesovanja, E. A. Po: F/SF svakako nije ultimativna studija o Pou, ali to nije ni bila namera autorke. Ivana Đurić-Paunović je napisala knjigu koja je pre svega namenjena kolegama, teoretičarima već verziranim kad je Poov opus u pitanju.
Velika prednost ove studije u odnosu na slične publikacije je njen stil. Napisana je bez grča i suvoparnosti koji neretko opterećuju književnu teoriju. Zahvaljujući čitkom stilu, E. A. Po: F/SF može zainteresovati i širu publiku, te poslužiti kao neka vrsta uvoda u jedan deo Poovog opusa. Poseban kvalitet studije ogleda se u tome što pojedina poglavlja nude kratak i informativan pregled razvoja književne fantastike i SF-a. Za one radoznalije, priložena bibliografija može da posluži kao putokaz za dalja istraživanja, kako Poove literarne zaostavštine, tako i književne fantastike uopšte.