01.01.00
Politika
22.12.1999.
ZA EMOCIONALNO NEPISMENE
Zavist je frustracija
Svako zna šta su to pluća, srce ili mozak, ali mali broj ljudi razume funkciju sopstvenih osećanja, kaže doktor Zoran Milivojević, autor kapitalne studije "Emocije, psihoterapija i razumevanje emocija"
O tome malo ko vodi računa, pa ne bi pogrešio onaj ko bi rekao da je svet prepun emocionalno nepismenih ljudi! Koliko zapravo osećamo, da li prepoznajemo naša i tuđa osećanja, shvatamo li njihov pravi uzrok? Koliko tu ima velikih, ali i suptilnih razlika, odnosno nijansi... Na tom polju kao da vladaju sve same nejasnoće.
Elementarna emocionalna pismenost počinje razvojem sposobnosti da se osećanja imenuju i izraze rečima, smatra doktor Zoran Milivojević, psihoterapeut koji je značajan deo svog naučnog, kao i praktičnog rada posvetio upravo proučavanju ljudskih emocija. Na gotovo sedam stotina strana nedavno objavljene knjige "Emocije - psihoterapija i razumevanje emocija" (izdavač: "Prometej", Novi Sad) Milivojević zadire u oblast koja se u našoj naučnoj sredini čini neistraženom, a u svakom slučaju - gotovo nepreglednom. Stiče se utisak da to čini bez mistifikacija, maksimalno racionalno, onako kako većina, verovatno, ne veruje da se o emocijama može govoriti.
U razgovoru za "Politiku", doktor Milivojević, kratko zaključuje: Emocionalne reakcije su ključ za razumevanje teže psihopatologije!
- Emocionalna pismenost je deo fonda opšte kulture - kaže na početku razgovora Zoran Milivojević, čija je prethodna knjiga "Formule ljubavi" iz 1995. doživela čak tri izdanja. Edukator i supervizor Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu (ITAA), vodi trening za buduće terapeute u Srbiji i Sloveniji i predaje na više univerziteta. Njegovo interesovanje za medicinu kao antropološku nauku podrazumevalo je i svojevrsno razočaranje:
- Svako zna šta su to pluća, srce, mozak... ali, mali broj ljudi razume funkciju sopstvenih osećanja. A takva veština bi bila od pomoći u snalaženju među ljudima. U psihologiji se, ipak, dogodio određeni zaokret: emocije su došle u fokus.
Količnik inteligencije (IQ) kojim je svet toliko još obuzet, zapravo, podržava mit o rascepu između pameti i osećanja, mišljenje je doktora Milivojevića. Jer, merenje inteligencije postalo je gotovo isključivo merenje ograničenog broja verbalnih i matematičkih veština. Stoga je bilo bezmalo neizbežno da se nametne pitanje da li je tako shvaćena inteligencija, zaista, bitna u stvarnom životu? Odatle i koncept emocionalne inteligencije, budući da osećanja predstavljaju veoma bitan aspekt realnosti. Emocionalna inteligencija podrazumeva ovladavanje veštinama upoznavanja, samomotivisanja, upravljanja, prepoznavanja osećanja...
- U mnogim teorijama koje sam upoznao tokom studija medicine i kasnije sve je lepo objašnjeno, sve sem - emocija, napominje Milivojević. Ili su apsolutno ignorisane, ili se pominju isključivo reda radi. Tako sam došao do sopstvene teorije emocija. Prvo izdanje knjige "Psihoterapija i razumevanje emocija" objavljeno je 1993. godine. Želeo sam da proširim drugo izdanje - jedno je vuklo drugo - i tako je nastala ova knjiga.
Ako tačno shvatam i vrednujem
"Emocije su neodvojive od živog bića koje ih oseća, u istoj onoj meri u kojoj je to biće neodvojivo od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje. Emocija je reakcija subjekta na stimulans koji je ocenio kao važan, a koja visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekt za adaptivnu aktivnost", piše Zoran Milivojević u svojoj knjizi.
Osećaji nisu osećanja, ističe doktor Milivojević, mada se i osećaji - osećaju. Emocije imaju svoju strukturu, a autor priručnika o osećanjima daje i model kružne emocionalne reakcije. Prema Milivojevićevom mišljenju, reč je o složenom kognitivno-fiziološko-bihejvioralnom sklopu. Osim što mogu biti pogrešne, emocije su i racionalne i iracionalne.
- Ako tačno shvatam i vrednujem - imaću i razumljivu emociju - tvrdi i savetuje psihoterapeut Milivojević, uveren da svaki psihoterapeut mora "da radi" na svojim racionalnostima.
Koliko na osećanja može da ima uticaja vera, odnosno ustaljeni kodeks ponašanja i vrednovanja? Kao apsolutni ateista, psihijatar Milivojević kaže:
- Vera je vezana za osećanje nade. A nadu čovek oseća kada veruje da će se stvari koje su izvan njegove kontrole odigravati na način koji će dovesti do ostvarenja neke njegove želje...
Odlika mentaliteta
Između ostalog, knjiga doktora Milivojevića, podrobno objašnjava, definiše i opisuje želju i sviđanje, frustraciju, zadovoljstvo, nadu, sreću (intenzivno zadovoljstvo), dosadu, ravnodušnost (izostanak osećanja), ljutnju i bes, prezir i odbačenost, samoprezir, inferiornost, bezvrednost, zavist, mržnju, samomržnju, prkos, gađenje, strah, paniku, užas, tremu, anksioznost, zabrinutost, ljubav, ljubomoru... Na kraju knjige se nalazi rečnik emocionalnih reakcija.
Iako je uveren da se o osećanjima precizno može govoriti samo kada je reč o pojedinim slučajevima - jer je sve ostalo manje ili više statistika - doktor Milivojević smatra da je jedna od dominantnih emocija srbijanskog mentaliteta - zavist, koju ovako opisuje:
- Drugi ima nešto, na šta nema pravo! Misli da je neko! Ako je on neko, ja sam niko! Sve se to događa stoga jer ne postoji vertikala, društvena hijerarhija. Nema poštovanja, nema zahvalnosti, nema veličina... Mislim da je to uopšte problem Slovena - human odnos prema drugim ljudima. To je nekada prednost, a nekada nedostatak. Nedostatak je kada se pojavi, na primer, država. Država u društvu jednako vrednih. Onda nastaje borba. Zavist postoji, jer čovek ne vidi uspeh onog drugog, već svoj neuspeh. Drugim rečima, zavist je frustracija. Često se zato pokazuje da smo individualno jaki, ali kolektivno neuspešni...
Koliko su poslednje, bez sumnje, teške godine za ovaj narod, uticale na naš emotivni život? Da li smo uopšte svesni svog poremećenog emocionalnog sveta? Vladamo li uopšte umom?
- Nismo sišli s uma, samo se nalazimo i snalazimo na vetrometini, a vetrovi su ponekad jači od nas - kaže doktor Milivojević. - Ono što smo izgubili, to su vrednosti. Vrednosti koje su postojale za ranije generacije, sada više to nisu. Vrednost je danas prvenstveno novac, brzi novac. To je merilo za pamet.
Da li strah preovladava među svim našim osećanjima danas?
- Ne bih rekao, iako ima razloga. Mi uglavnom strepimo. Strepnja je strah usmeren ka budućnosti. Ljudi su, istovremeno, i pesimisti i optimisti. Vuku poteze u oba pravca. A osećanja prema samome sebi su veoma važna. Uostalom, motivi psihopatologije leže u samomržnji - to treba imati u vidu, napomenuo je na kraju razgovora za "Politiku" Zoran Milivojević, autor knjige o emocijama.
M. Ognjanović
