Mojsije : odgovor na Kaina

kao što Edipov kompleks ne znači samo incestuoznu vezanost za roditelje, već mu Karl Gustav Jung daje i jedno šire, arhetipsko značenje – potrebu za toplinom i zaštitom u formi infantilne zavisnosti, tako ni Kainov kompleks ne znači samo rivalitet braće oko ljubavi oca već istovremeno predstavlja projekciju „zlih nagona” koji postoje u čoveku i ogledaju se kroz zločine., častoljublje, sujetu, ljubomoru, netolerantnost i bezrazložno povređivanje drugih. Stoga Kainov kompleks moramo shvatiti u širem smislu kao simbol zla, zla koje u manjoj ili većoj meri postoji u svakom čoveku i predstavlja tamni, negativni deo ljudske ličnosti.

Taj tamni, ubilački deo ljudske prieode ispoljio se i u jednom od najznačajnijih starozavetnih vođa i proroka – u Mojsiju. Ubistvo jednog Egipćanina kada je Mojsiju bilo osamnaest godina, koje se u literaturi gotovo nipodaštava, u centru je Sondijeve pažnje u ovoj knjizi. Duševne posledice takvog sagrešenja i teret krivice koji je Mojsije posle ubistva morao nositi u sebi, kao i savest koja ga je mučila, postepeno su u njemu toliko narasli da su bili u stanju da jednog prekršioca zakona preobrate u zakonodavca. Ukratko, Sondija prevashodno zanima pojava Kaina u sudbini Mojsija i njegovo dejstvo na dalji Mojsijev razvoj, odnosno zanima ga kako ubistvo može dovesti do krivice, krivica do priznanja, priznanje do oslobođenja, i kako, zatim, oslobađanje od krivice ubicu može dovesti do Boga. Jer, po Talmudu, čovek može i treba da služi Bogu i zlim Kainovim nagonima.