Kainov kompleks

familijarnog nesvesnog Sondi u dubinsku psihologiju uvodi jednu novu dimenziju i time dopunjava i proširuje krug njenog istraživanja, tako da dubinsko-psihološki fenomeni danas dobijaju svoj pravi i potpuni smisao tek u svetlu individualnog, familijarnog i kolektivnog nesvesnog, što važi, na primer, i za Edipov, a posebno za Kainov kompleks, koji večno žive u čoveku i čija se priroda, kako tvrdi šikzal-analiza, ne može uništiti. Potvrdu za to nalazimo i u činjenici da istoriju sveta čini večna priča o Kainu, koja se vrlo često ponavlja, kako kod pojedinaca tako i u grupi, odnosno kolektivu. Zato je neophodno razlikovati individualnog od kolektivnog Kaina, iako oni imaju istu funkciju i cilj, jer se ispoljavaju u najrazličitijim oblicima zla.
Zaključak je da se nagonska priroda čoveka nije izmenila, već su ga kultura i civilizacija primorale da razvije jedan poseban arsenal „tehnika maskiranja“ svojih kainističkih težnji, što je svoj puni izraz dobilo u politici i diplomatiji, gde je Kain primoran da se prikriva pod maskom humanizma, prijateljstva i zabrinutosti za mir u svetu, uprkos činjenici da je najčešće upravo on inicijator i kreator ratova. Jer, kada prevagne politički cilj, kao što ističe Jung, onda je bez sumnje nešto sporedno podignuto na nivo glavnog, pri čemu je pojedinac prevaren u svojoj pravoj unutrašnjoj opredeljenosti. Tako je zbrisano dve hiljade godina hrišćanske kulture, budući da umesto proširenja svesti, pomoću vraćanja projekcija, dolazi do sužavanja svesti. – Ivan Nastović