Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation ?“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („D??. NN“), „Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „?5“, „t“, „Sok od ananasa za divnu damu“, „S.N.U.F.F.“ (2011) i „Betmen Apolo“ (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Ljubav za tri Cukerbrina“ objavljen je 2014. godine.
Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije.
Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter. Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.
24.04.07
Viktor Peljevin – pisac graničnih područja
Na zastrašujuće velikoj i, kao i uvek, inspirativnoj sceni ruske književnosti Viktor Peljevin se od početka 90-tih na ovamo ukazuje kao nezaobilazan autor bez obzira što ga jedni osporavaju, a drugi hvale i uvažavaju. Van Rusije je gotovo bezrezervno prihvaćen kao veliki autor, ali je i u matičnoj zemlji veoma popularan i čitan pisac čije knjige kupuju svi bez obzira na starosne i obrazovne razlike, tako da ga neki kritičari proglašavaju za autora koji je književnost vratio čitaocima.
Već i sama činjenica da se Peljevin izmedju ostalog može okarakterisati i kao bestseler autor, mnogima je sumnjiva tačno onoliko koliko im je neprihvatljiva ideja nagomilavanja žanrovskih odrednica koje se mogu pripisati njegovom delu. Peljevin na stvarnosnoj, gotovo naturalističkoj osnovi gradi drugu, paralelnu ravan na osnovama fantastičke književnosti. Ona prva, stvarnosna osnova, tematski obuhvata savremenu Rusiju u kojoj se krhotine komunističke, sovjetske svesti mešaju sa tranzicionim promenama, novim bogatašima, mafijašima, političarima I KGB-ovcima, narko-dilerima, novim bankama, advertajzingom, naglim bogaćenjem I nerealnim potrošačkim potrebama... Fantastička ravan se zasniva na brojnim uticajima I filozofijama, od taoističke čiji je Peljevin deklarisani poklonik, do bodrijarovske ideje o svetu kao simulakrumu. Nalik ljušćenju luka I Peljevinova tehnika teži da slojeve stvarnosti razotkriva, polazeći od materijalnog sveta, preko psihološkog univerzuma svojih junaka stižući do paralelnih svesti I slika stvarnosti koje se na koncu sve ukazuju kao virtuelne. Iluzija da je sve onako kao izgleda na prvi pogled se u Peljevinovom delu lako raspršuje ako je čitalac voljan da prihvati piščeve mistične poglede na svet na kojima mu inače mnogi zameraju da su više didaktični no književno uklopljeni u delo. Ali čak i kada čitaocu te ideje nisu tako bliske, isti učinak raskrinkavanja i dekomponovanja stvarnosti se postiže i ako se sledi linija veoma zaoštrenih, ironizovanih, višestruko iskrivljenih pogleda na pozadinu materijalne stvarnosti.
Možda najbolja definicija kojom se može obuhvatiti jedno tako disperzivno i osobeno delo je „književnost granice“, zato što Peljevin piše o graničnom, prelaznom, tranizicionom periodu u kome žive njegovi junaci koje, opet, svakoga pojedinačno zatičemo u graničnim stanjima. Žanrovi koje koristi su, takodje, upotrebljeni najčešće u svojim graničnim formama spajanja I pretapanja sa drugim žanrovima, a ciljna tačka njegovog dela je ukazivanje na granične pojave izmenjenih stanja svesti i mističkih objašnjenja funkionisanja sveta.
Za one koji jos nisu čitali Viktora Peljevina, mora se reći da su domaći izdavači bili izuzetno agilni I objavili većinu njegovih knjiga. U Platou su izasli Čapajev I Praznina, Generacija „P“ kao i Zuta strela u Svetovima, potom Šlem užasa u Geopoetici. IK LOM je objavila nešto starije romane koje su ga I proslavili, Omon Ra I Život insekata, a kao poslednji u nizu, u Platou su izašli romani DPP iz niotkuda u nikuda I Sveta knjiga vukodlaka.
Jasmina Vrbavac
