Stiven R. Gandri, doktor medicine, cum laude diplomac Univerziteta Jejl s najboljim ocenama iz biološke i socijološke evolucije čoveka. Diplomirao je na Alfa Omega Alfa medicinskom koledžu Medicinskog fakulteta u Džordžiji, završio je staž na Opštoj i torakalnoj hirurgiji pri Univerzitetu Mičigen, i radio je kao klinički saradnik na Nacionalnom institutu za zdravlje. Tamo je izmislio instrumente koji poništavaju ćelijsku smrt kod akutnih srčanih udara; varijacija tog instrumenta je postala poznata kao Gandrijeva retrogradna kardioplegijska braunila. Reč je o instrumentu koji se koristi svuda u svetu i štiti srce od oštećenja za vreme operacije na otvorenom srcu. Pošto je završio specijalizaciju za kongenitalnog kardiohirurga u Bolnici za bolesnu decu Grejt Ormond strit u Londonu, i dve godine bio profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Merilend, doktor Gandri je postao profesor i načelnik kardiotorakalne hirurgije na Loma Linda univerzitetskom medicinskom centru. Tamo je sa svojim kolegom, doktorom Leonardom Bejlijem, prvi radio transplantacije srca kod odojčadi i dece. Zajedno su izveli najviše transplantacija na svetu. Radeći na Loma Lindi, Stiven Gandri je prvi zakoračio na polje ksenotransplantacije, ispitujući kako geni jedne vrste reaguju na transplantaciju srca druge vrste. Bio je jedan od dvadesetorice istraživača koji su razvijali prvi ugradivi uređaj za mehaničku potporu levoj komori (jednu vrstu veštačkog srca), čiju je upotrebu odobrila Uprava za hranu i lekove. Doktor Gandri je takođe izumeo ministernotomiju, najčešće korišćenu minimalno invazivnu tehniku za operisanje aortnih ili mitralnih zalistaka; Gandri lateralni tunel ili „živo“ tkivo koje može da ponovo izgrađuje delove srca kod dece sa teškim urođenim anomalijama; vensku braunilu, najčešće korišćenu braunilu za minimalno invazivne operacije srca.
Jedan od začetnika robotike u operisanju i konsultant za kompjutersku (sada intuitivnu) hirurgiju, doktor Gandri je dobio među prvima odobrenje Uprave za hranu i lekove da koristi robota asistenta u minimalno invazivnim operacijama prilikom premošćavanja koronarne arterije i operacije mitralnih zalistaka, bez šavova ili korišćenja pumpe za vantelesnu cirkulaciju. Bio je član Upravnog odbora Američkog udruženja za veštačke unutrašnje organe (ASAIO), osnivač odbora i blagajnik Međunarodnog udruženja za minimalno invazivnu kardiotorakalnu hirurgiju (ISMICS). Nedavno je završio dva uzastopna izbora za predsednika upravnog odbora posebne divizije Američkog udruženja za srce.
Doktor Gandri je izabran za člana Američkog koledža za hirurge, člana Američkog koledža za kardiologe, člana Američkog koledža grudnih lekara, člana Američkog udruženja anesteziologa, člana Američke akademije pedijatara. Takođe je član brojnih drugih hirurških i lekarskih udruženja. Autor je preko tri stotine članaka, poglavlja u knjigama i izdanjima časopisa sa stručnom recenzijom o hirurgiji, imunologiji, genetici i istraživanju lipida. Operisao je u preko trideset zemalja, a odlazio je i u dobrotvorne misije u Kini, Indiji i Zimbabveu.
Inspirisan zapanjujućim poboljšanjem koronarnih bolesti kod pacijenata, koji nisu bili kandidati za operaciju, posle promena u ishrani i uvođenja suplemenata, doktor Gandri je 2001. promenio put svoje karijere. I sam gojazan, hronični držač „propalih dijeta“, adaptirao je svoju diplomsku tezu sa Univerziteta Jejl kako bi konstruisao ishranu baziranu na evolutivnom genetskom kodu, što mu je omogućilo da sredi sopstvene zdravstvene probleme. U tom procesu je bez preteranog napora izgubio 35 kilograma. Podjednako zadivljujući rezultati koje su postigle njegove kolege zdravstveni radnici, sledeći ono što je nazvao evolucijom ishrane, podstakli su doktora Gandrija da prihvati radno mesto u Palm Springsu gde je mogao da se posveti ispitivanju lečenja bolesti.
Pošto ga više nije zadovoljavalo da popravlja štetu koju nanose hronične bolesti, od 2002. doktor Gandri radi kao medicinski direktor na Međunarodnom institutu za srce i pluća u Palm Springsu u Kaliforniji, gde pomaže pacijentima koji dolaze iz čitave zemlje. Osim toga, u sklopu Instituta osnovao je i Centar za restorativnu medicinu, čiji je ujedno i direktor. Misija tog Centra jeste da se preokrene tok hronične bolesti „starenja“ pomoću ishrane i nutricionističkih intervencija, pri čemu se hirurški zahvati u lečenju srca i vaskularnih bolestiposmatraju kao poslednje sredstvo.