Evropa, Sloveni i Istočno pitanje

, Dostojevski je kroz polemiku sa ruskim liberalima i evropejcima ukazao na ključne probleme u našem shvatanju Evrope.

Da li Evropa zaista želi da prihvati slovene kao sebi ravnopravne? Da li je nihilistički Zapad pravoslavnim kulturama uopšte potreban?

Pišući o Južnim Slovenima, Srbima napose, Dostojevski je predvideo i da će oslobođenje od Turaka zahtevati od Rusa, ali da će se odmah potom okrenuti Zapadu. Međutim, istakao je i da će nakon tog okretanja, ipak pogled okretati ka Rusiji, kada god im bude teško.

Iz knjige Evropa, Sloveni i Istočno pitanje

Treba najzad savladati lakejsku bojazan da će nas Evropa nazvati azijatskim varvarima, i da će reći da smo više Azijati nego Evropejci. Taj pogrešni naš stig, pogrešan naš pogled na sebe kao na isključive Evropjce, a ne Azijate (što nikad nismo prestajali da smo!) – taj stid i pogrešan pogled su nas skupo, vrlo skupo stali za ova dva veka; platili smo za to gubitkom duhovne samostalnosti naše, neuspešnom evropskom politikom našom, i, najzad, novcem, novcem kojeg je ko zna koliko otišlo na to da bismo dokazali Evropi da smo mi samo Evropejci a ne Azijati.

Iz predgovora Vladimira Dimitrijevića
Pred čitaocem je knjiga izabranih članaka i beležaka Dostojevskog Evropa, Sloveni i Istočno pitanje, priređena na osnovu predratnog izdanja njegovih izabranih dela (1933. godine). Čvrsto verujemo da knjiga izlazi u pravi čas. Početkom marta 2022, kada je počeo NATO rat protiv Rusije, uz upotrebu kijevskog nacistolikog režima, jedan institut u Milanu zabranio je kurs o Dostojevskom, smatrajući da je pisac „uznemirujući“. U suštini, on to i jeste – ne dozvoljava nam da se pomirimo sa svetom privida i utvara globalističkog kancer-kapitalizma i budi nas za svet u kome je Hristos spasenje čoveka.