Fridrih Vilhelm Jozef fon Šeling, (nem. Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling), (27. januar 1775 ? 20. avgust 1854) je bio nemački filozof.
Bio je blizak jenskim romantičarima. Izraziti predstavnik idealizma u novoj filozofiji. Udaljava se od Fihtea, razvija principe objektivno-idealističke dijalektike prirode kao živog organizma, nesvesno-duhovnog tvoračkog načela, uzlaznim stepenom na lestvici (potencijom) karakteriše se polaritetom, dinamičkim jedinstvom suprotnosti.
Rodio se u gradiću Leonbergu. Otac mu je bio na višim duhovnim dužnostima. Šeling je rano pokazao svoje genijalne sposobnosti. Sa 15 godina upisao se na Univerzitet u Tibingenu, sa karakteristikom ingenium praecox.
Na Univerzitetu su Šelinga zanimale i filozofija i teologija. U prvim Šelingovim radovima o „filozofsko-kritičkim tumačenjima biblijske priče o padanju u greh" i „o mitovima, istorijskim sagama i filozofima starog sveta" - provlači se misao o neophodnosti filozofsko-istorijskog tumačenja Biblije nasuprot gramatičkom i dogmatskom tumačenju. U suštini Šeling nagoveštava istorijsko-kritički metod, koji je kasnije dobio detaljnu obradu u novotibingenskoj školi.
U predgovoru knjige „Isusov život", Štraus kategoriše Šelinga kao svog prethodnika. Na Univerzitetu, Šeling nije ostao van uticaja društvenih previranja. Uticaji Francuske revolucije i entuzijazam nadolazećeg romantizma, naišli su na živi odziv kod Šelinga i u krugu njegovih prijatelja. Kao prevodilac „Marseljeze", Šeling biva strogo ukoren od strane vitenberškog hercoga, koji je doputovao u Tibingen sa zadatkom da obuzda razularenu mladež.
Brzo su se Šelingova interesovanja usredsredila isključivo na filozofiju. On se upoznaje sa filozofijom Kanta, sa prvim radovima Fihtea i sa 19 godina sam istupa na filozofskom poprištu, na početku kao Fihteov sledbenik i tumač. Po završetku školovanja Šeling tri godine radi kao domaći učitelj, u uslovima veoma povoljnim za njegov sopstveni rad. Za to vreme se Šeling upoznaje sa matematikom, fizikom i medicinom i objavljuje nekoliko značajnih radova.
Godine, 1798. Šeling upoznaje Getea, koga je zainteresovao za svoju naturofilozofiju. Zahvaljujući Fihteovom trudu i Geteovoj podršci, postaje profesor u Jeni. U to vreme Šeling tesno sarađuje sa romantičarskim kružokom - braćom Šlegel, Gardenbergom i drugima. Duša toga kružoka bila je Karolina Šlegel, žena jednog od braće Šlegel, koja je u germanskim književnim krugovima igrala ulogu nemačke De Stal. Njen uticaj na predstavnike romantičarske i filozofske literature bio je jako veliki. U najvećem je stepenu na sebi ispitao taj uticaj sam Šeling, pridobivši Karolinu Šlegel za bliskog prijatelja, a potom i za predanu ženu. Kuno-Fišer sa punim pravom je Karolinu nazvao Šelingovom muzom. Njeno interesovanje za filozofska pitanja, a naročito bezgranična vera u Šelingovu filozofsku genijalnost, uslovilo je taj duhovni nivo, kojim se karakteriše najproduktivniji period njegovog života, donevši mu gromoglasnu popularnost i veliki ugled među savremenicima.
