Frazeološki rečnik srpskog jezika

25.12.12 Dnevnik - Novine i časopisi

U Vukovoj zadužbini u Beogradu protekle nedelje je predstavljeno kapitalno izdanje, "Frazeološki rečnik srpskog jezika" Đorđa Otaševića u izdanju "Prometeja" iz Novog Sada.
Jedan od recenzenata knjige Darinka Gortan-Premk rekla je da se u rečniku nalaze frazemi savremenog standardnog srpskog jezika, ali i nešto frazema koji po leksici koji su u njima upotrebljeni pripadaju starijem vremenu, što je normalno jer se u ustaljenim izrazima duže čuvaju zastarele reči. Ona je dodala da frazemi koji sadrže opscene reči nisu uneti u Rečnik i objasnila da se frazeologizmi navode po pravilu uz - imenice, prideve, glagole, priloge i brojeve.
"Rečnik je namenjen svakome ko se perom služi, pre svih leksikografima, leksikolozima, prevodiocima, onima koji uče srpski jezik, lingvistima za razne naučne analize i na kraju radoznalima", rekla je Darinka Gortan-Premk.
Ona je rekla da se frazeološke jedinice stvaraju oko lekseme koje imaju veoma razvijenu polisemiju, a to su upravo one kojima se imenuju pojmovi čija je funkcija najznačajnija za čoveka, pa tako - glava ima oko 100 frazema, noga 46, ruka 70, a bok i bedro ni jedan frazem. Darinka Gortan-Premk je zaključila da je "ovo prvi moderan frazeološki rečnik srpskog jezika". Prema njenim rečima u njemu su i frazeologizam i leksikografska definicija frazeologizma dati na srpskom jeziku, a da je opšta korist Rečnika velika i neizmerna.
"On je prosto potreban svima i koristan je za sve. On je dobra građa za mnoga buduća naučna ispitivanja i za mnoge provere dosadašnjih znanja o leksičkom sistemu i njegovom funkcionisanju", naglasila je Gortan-Premk.
Autor Otašević je rekao da je ideja za ovim Rečnikom došla jer nema dostupnih frazeoloških rečnika, objasnivši da postoji samo "Rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika" Josipa Matešića iz 1982. godine koji je odavno rasprodat. On je objasnio da u rečniku nema frazeologizma sa opscenom leksikom iako njegove kolege tvrde da nema razloga da te reči ne uđu u rečnik, dodajući da ih nema zato što je "konzervativan" i da "ne bi mogao svoje ime da stavi na takav rečnik" i da rečnik nema upućivanja zato što je utrošio mnogi vremena kako bi uradio anketu da vidi šta korisnici rečnika vole a šta ne vole.
"Korisnici žele da uz reč nađu sve što je potrebno što traže i zato nema upućivanja", objasnio je Otašević.
On je rekao da se u rečniku mogu izdvojiti razlike na neke frazeološke rečnike koje je on čitao. Prema njegovim rečima neke razlike se mogu izdvojiti kao što su- frazemi nisu akcentovani jer korsnici rečnika većinom ne znaju da čitaju akcente i nema citata u rečniku, jer po njegovom mišljenju citati su potrebni strancima koji uče taj jezik da mogu da ga govore.
"Za neke jezike postoje milioni potencijanih korisnika, a za srpski toga nema, tu su diplomate, novinari", rekao je Otašević."Verujem da sam rečnik koncipirao na najbolji mogući način ako se uzme u obzir ciljna grupa, kao što su strani srbisti. Želeo sam da ciljne grupe mogu što lakše i što brže da nađu traženu informaciju".