Knjiga ispituje odnos između slobode i odgovornosti u savremenom liberalnom društvu. Autor detaljno analizira postojeće teorije odgovornosti, uključujući i popularnu teoriju "opravdane bezobzirnosti" u javnom životu, i argumentiše da je liberalna teorija zasnovana na teoriji društvenog ugovora i da je, kao takva, još krajem prošlog veka, u savremenoj filozofskoj literaturi uverljivo diskreditovana. Osim toga, autor argumentiše da liberalna perspektive prenaglašava mogućnost individualne odgovornosti, time što insistira na pretpostavci autonomije moralnog delovanja, koja je u stvarnosti daleko manje raspoloživa nego što se to može činiti na prvi pogled. Autor razvija spe
cifičnu teoriju slobode koja ne zahteva autonomiju delovanja u smislu političkih i društvenih okolnosti, afirmišući ideju da sloboda postoji kao mogućnost, kao unutrašnje stanje kroz stremljenje ka ideji slobodnog delovanja, i da je sama ta logička mogućnost slobode pomiriva sa spoljašnjom heteronomijom. U knjizi se, posle stroge analize postojećih libralnih pretpostavki u savremenoj literaturi, zaključuje da je sloboda unutrašnje stanje, a da je svaki pokušaj da se pretpostavi postojanje značajne autonomije delovanja u spoljašnjem smislu istovremeno pokušaj nametanja novih formi strukturnog nasilja i porobljavanja pojedinca kroz takozvani "kult lične odgovornosti", u društvima u kojima pojedinac ima malo mogućnost da kontroliše sopstveni život, pa i sopstvene izbore.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Demokratija , Liberalizam , Filozofija politike
Ostali naslovi iz oblasti: Politika
Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu:Centar za bezbednosne studije; 2009; Tvrd povez; latinica; 24 cm; 225 str.; 978-86-7067-112-6;
