01.01.00
Dnevnik
30.05.2002.
NOVO ČITANJE KLASIKE
Volite li Svifta
Ponovno izdanje "Guliverovih putovanja" Džonatana Svifta, u prevodu i sa predgovorom dr Sretena Marića. Izdavač je Knjižarnica Zorana Stojanovića iz Novog Sada
Može li "ludi pop" biti veliki vizionar? Reč je, naravno, o Džonatanu Sviftu (1667-1745), najmračnijem piscu za kojeg svet zna, ali ga još uvek čita i ponovo štampa. I posle toliko godina njegova misao ne samo da ne zastareva, vec zaskače sve one koji bi da joj olako izmaknu i gurnu je u neke druge vode. Teško je pobeći iz zagrljaja sveta i sakriti se od nemilosrdnog pera i oštrog oka čoveka koji se svirepo igra. A cilj svakog homo ludensa nije puka igra, nego i rezultat. Ne samo meta, nego i pogodak. Šta smo rekli ako ponovimo da Svift pogađa u centar - (ubi)tačno.
Onaj koji je pisao da je "svet takav da pametan mora da poludi, a ludi da se opamete", nije bio samo ukleti realista i anticipator, nego i izuzetan tumač stvarnosti koja mu je bila data, na koju je bio osuđen. Pamet je nadvladala lukavstvo i Svift je u tome išao do kraja. Prozreo je i prezreo ljudski rod, sve njihove institucije i "dostignuća", prirucicu mu neslavan kraj. On sam opredelio se za "carstvo ljudskih konja".
Zato njegova "Guliverova putovanja" (1726) nisu samo užasna poruga savremenicima, nego i katalog smrtnih ogrešenja onih koji su pokušali da prisvoje svet, otkriju mu šifru, ovladaju njegovim polugama i mehanizmima. To je suludo alegorično putovanje, kroz baštu u kojoj cveta hiljadu cvetova, ali ni jedan ne miriše i nema meru i ukus sviftovskih ideala.
Između patuljaka i divova, između malog i velikog, Svift bira, po svaku cenu, samo ono što nema ljudsko obličje. I upravo putovanje u zemlju Huinhma, klanjanje gospodaru Konju, za Svifta je slika idealnog društva, otkriće civilizacije bez šminke i laži. Tek u tom kontrapunktu, Evropejac vidi svoj pad i bedu života u kome i sam troši svoj kratki vek. Konjski raj i ravnodušnost, odsustvo svih sukoba, miran, doduše konjski pogled, jedina su uteha i nada koju Svifta vidi i predskazuje.
Sviftovska utopija i cinizam nije, medutim, dnevni za jednokratnu upotrebu. Veličina i neprolaznost takvih knjiga i duhova je u novim čitanjima i traženju skrivenih značenja u tekstu koji ima svoju površinu, dubinu, zagonetku i univerzalnost. Povratak Sviftu zato je uvek, koliko radostan, toliko i mučan, bolan. Treba se suočiti sa čovekom, spolja i iznutra, pristati na seciranja u kojima nema pardona i "pobednika".
Dobro je to znao znameniti sviftovac, profesor dr Sretan Marić čiji nadahnuti prevod, i još čuveniji predgovor/studija, odolevaju vremenu i svakim danom dobijaju na specifičnoj težini. Osetio je to i izdavač, Knjižarnica Zorana Stojanovića, koja nas ovim "Guliverovim putovanjima" diskretno vraća korenima, počecima.
Čitajte Svifta, možda je pravi trenutak.
M. Živanović
