Hiramov ključ

01.01.00

Glas javnosti
03.05.2000.
Knjiga dvojice engleskih masona, "Hiramov ključ", neobično je viđenje stvaranja zapadne civilizacije
Drevne tajne svitaka i rituala
Ko je bio Hiram Abif, arhitekta Solomonovog hrama, kakvu su tajnu znali staroegipatski faraoni, šta su vitezovi templari pronašli ispod ruševina Hrama...
Ko je bio Hiram Abif, arhitekta Solomonovog hrama, kakvu su tajnu znali staroegipatski faraoni, šta su vitezovi templari pronašli ispod ruševina Hrama... Kada knjiga za svoju uvodnu rečenicu ima konstataciju da je cela istorija zapravo jedna velika besmislica, i pri tom ponudi zaključak da ona zvuči suviše drsko, ali da bi se iz mnogo razloga valjala uzeti u razmatranje, čitalac je pred dilemom da li je reč o kakvom novom literarnom proterivanju klasičnog uvoda, igri utemeljenoj na senzaciji ili je, pak, reč o nečijoj istinskoj nameri da se poznati svet za potrebe knjige "okrene naglavačke".
Kada se, međutim, posle nekoliko stotina stranica otkrije da "okretanje naglavačke" premašuje potrebe jedne knjige, onda dilema začeta u prvoj misli ostaje (ili postaje) jedno od glavnih obeležja čitanja.
A upravo je to slučaj sa novim naslovom sremskokarlovačke izdavačke kuće "Kairos" koja je neposredno pred Salon knjiga u Novom Sadu čitaocima ponudila pre dve godine najavljeni "Hiramov ključ", "knjigu o faraonima, slobodnim zidarima i otkriću tajnih Isusovih svitaka", kako stoji u njenom podnaslovu.
Premijerno objavljena u Engleskoj početkom 1997. godine, knjiga predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada dvojice autora, Kristofera Najta i dr Roberta Lomasa, obrazovanih i uspešnih ljudi, pripadnika masonske lože Engleske.
Oni su prvi, bar koliko je poznato, pokušali da odgonetnu značenje i istoriju tajnih rituala kroz koje se prolazi prilikom inicijacija u masonstvu. No, da li su dvojica inženjera, spremajući se na ovakav put, pretpostavili da će u svom istraživanju koje doseže do drevnog Sumera i Egipta, uz odgonetanje mnogih tajni masonskih rituala, dodirnuti i samu srž naših saznanja i duhovnog postanja?
Ko je bio Hiram Abif, po legendi glavni arhitekta Solomonovog hrama, centralna ličnost u masonstvu, kakvu tajnu krije staroegipatski ritual postavljanja kralja koji je smatran izrazom božanske volje, šta su vitezovi templari tražili ispod ruševina Solomonovog, odnosno Irodovog hrama i da li su čudni rituali bili rezultat nekih saznanja posle iskopavanja, samo su neka od pitanja na koja Najtova i Lomasova knjiga pretenduje da da odgovore.
Pokušaj da se u masonskim ritualima sagledaju događaji koji su se zbili u drevnoj prošlosti dovešće autore i do fascinantnog otkrića da je u jednom od njih do detalja opisana smrt poslednjeg staroegipatskog faraona Sekenenre Taoa (iz 16. veka p. n. e.) koji je ubijen zato što nije hteo da oda tajnu kako se postaje Horus.
Pored vladara znala su je još samo dva prvosveštenika a njihovom nasilnom smrću zauvek je izgubljena. Otkuda u masonskom ritualu detaljan opis Sekenenreove smrti (ubijen je u podne, za vreme molitve, zadata su mu tri udarca sa detaljno opisanim povredama na trima vratima hrama) odnosno opis smrti Hirama Abifa (opisi su identični), graditelja Solomonog hrama koji je ubijen zato što nije hteo da oda tajnu?
Najt i Lomas prate put kojim su takva saznanja prenošena i sačuvana do današnjih dana. Na tom putu, po njima, ključne uloge imali su Mojsije, Kumranska zajednica, nazoreji i vitezovi templari koji su tajne pronađene ispod Hrama preneli, posle pogroma na petak 13. 1307. godine, u Škotsku i sakrili ih ispod Roslinske kapele, verne kopije drevnog svetilišta.
Otkrićem da su u podzemnim odajama Roslinske kapele sakrivene dragocenosti od velikog istorijskog značaja (bakarni nazorejski svici, mapa sa blagom esena i templara) završava Najtova i Lomasova knjiga. - Za većinu čitalaca koji nisu masoni, to je kraj priče - bar dok se ne dovrše arheološki radovi i sadržaj svitaka konačno postane dostupan svetu...
Ova neobična knjiga - putovanje kroz istoriju, različite kulture, verovanja i rituale, zanimljiva je i po metodologiji: na osnovu podataka do kojih dolaze, autori stvaraju hipoteze, razrađuju ih i potom ih sami dokazuju ili opovrgavaju.
Težište istraživanja jednako je istorija koliko i religija, umetnost, arhitektura, jezik i pismo (hijeroglifi, glinene pločice, kumranske šifre...). Otuda je, verujemo, i dozvoljeno da se ceo njen sadržaj pročita i u literarnom ključu, i shvati kao maštovito i neverovatno štivo koje nas upućuje na zaključak da je postojanje tajne staro koliko i svet i da je ona, makar jednim svojim delom, samo izraz večne težnje za božanskim, za pretvaranjem u zvezdu...
Jedna vrsta večne potrage za "travkom besmrtnosti" poput one ovekovečene u stihovima drevnog i znamenitog sumersko-vavilonskog epa...
Ponovna gradnja Jerusalima
Uverenjem da je devet vitezova templara pronašlo nazorejske svitke, kao i blago koje je "prevazilazilo sve njihove snove", autori "Hiramovog ključa" objašnjavaju podatak da je tokom samo jednog veka u Francuskoj sagrađeno više od 80 katedrala i skoro 500 opatija; bilo je preduzeto više građevinskih radova nego u celom drevnom Egiptu.
Ove građevine su, kako tvrde, bile sagrađene prema novom planu, u razmerama kakve ranije nisu bile viđene. - Zidari su dobijali uputstva od vitezova templara čija misija je bila nastojanje da ponovo izgrade Jerusalim, u novom sjajnom arhitektonskom stilu stubova, kule i šiljastog tornja sa zvonikom.
Zvezda i zemlja "la Merika"
Jedna od najatraktivnijih pretpostavki iznetih u ovoj knjizi jeste da su templari jedan i po vek pre Kolumba došli na američko tle.
- Oni su usmerili pramce svojih brodova tačno prema zapadu i postavili svoja jedra na 42 paralelu u potrazi za zemljom koja je obeležena zvezdom, a koju su znali iz nazorejskih svitaka kao Meriku. Ovi francuski vitezovi su je zvali "la Merika" što je kasnije jednostavno postalo Amerika...
Takvo shvatanje Najt i Lomas "potvrđuju" i slikom srednjovekovnog viteza, uklesanom u kamenoj ploči u Masačusetsu. Na njoj vitez nosi štit na kome je oslikan brod sa jedrima koji plovi prema zvezdi. Vezu potvrđuje i sama Roslinska kapela na čijim su zidovima isklesani kukuruz i aloja decenijama pre Kolumbovog otkrića Novog sveta.

D. Vuković