Islamizacija na južnoslovenskom prostoru

25.08.03 Politika

Mihiz, ta najosobenija ličnost srpske književnosti druge polovine 20. veka, svoju drugu knjigu "Autobiografija – o drugima", objavljenu 1993. godine, posvetio je svojoj kćerki jedinici Mili i njenom suprugu Mići. Ovih dana novosadski izdavač "Solaris" objavio je drugo izdanje ove knjige slavnog Irižanina, u lepoj opremi, kakvu pisac ovog ugleda i dela zaslužuje. Ova knjiga je, u stvari, svojevrsni životopis, ali kroz priču o svojim savremenicima, prijateljima, uglednicima srpske kulture i uopšte javnog života. A priča je zanimljiva i čita se kao najlepše romansirano štivo.

Divno je što se izdavač setio Borislava Mihajlovića Mihiza (1922-1997), jer mnogi veliki pisci njegove generacije su, takoreći zaboravljeni, kao što su, na primer, Branko Ćopić, Oskar Davičo, Dušan Matić, Aleksandar Vučo...

Evo i novog izdanja (drugog, ispravljenog i dopunjenog) uvek aktuelne teme "Knjige o Načertaniju" prof. dr Radoša Ljušića (sa katedre za nacionalnu istoriju novog veka Filozofskog fakulteta u Beogradu). "Knjiga o Načertaniju", u kojoj se podrobno a stručno (pa, ipak, veoma razumljivo) govori o nacionalnom i državnom programu Kneževine Srbije (1844) koji decenijama uzbuđuje i široku javnost. Dakle, "Knjiga o Načertaniju" stigla je u knjižarske izloge o Svetom Iliji 2003. godine u ediciji "Garašanin" i jedno je od dela koja rasvetljavaju mesto i značenje Ilije Garašanina u srpskoj kulturi i istoriji.

Knjigu je objavio kragujevački izdavač "Jefimija" (urednik Slobodan Pavićević, recenzent je akademik Vasilije Krestić), a štampana je zahvaljujući finansijskoj potpori – zadužbinaru Miloju Ž. Milićeviću (i njegovoj supruzi Ljiljani i sinovima Igoru i Marku). Profesor Ljušić u prvom poglavlju govori o rukopisu "Načertanija", o Srbiji u vreme nastanka ovog dela i o Iliji Garašaninu. U drugom delu, pored rukopisa Načertanija, objavljene su spletke koje su nastale oko ovog dokumenta.

Umesto zaključka, Radoš Ljušić, između ostalog, daje kratak izvod osnovnih Garašaninovih ideja: Načertanije je viševekovni državni plan o budućnosti Srbije, Srbija će budućnost graditi u savezu sa susednim narodima, Srbija odvaja kamen po kamen od Turske i zida ih na čvrstim temeljima srpskog carstva i tako gradi "veliku novu srbsku državu". Sloboda veroispovesti, potpuna jednakost pravoslavnih i katolika, kao i muhamedanaca, koji bi ušli u sastav Srbije, Srbija je nasledna monarhija...

Zagrebačke efemeride

"Brankovo kolo" iz Sremskih Karlovaca objavilo je knjigu Anđelka Anušića (1953) "Zagrebačke efemeride", izvrsno pisano dnevničko- feljtonističko štivo o životu u Hrvatskoj. Ovaj pesnik, prozni pisac, esejista, kritičar, ali i novinar, u knjizi govori, pre svega, o drami srpskog življa. "Ova knjiga donosi, pa ma kako to danas efemerično zvučalo, zrele plodove za večnost..". (iz recenzije Nenada Grujičića)

"Brankovo kolo" objavilo je i knjigu pesama "Medena šiba" Riharda Pitrisa, pisca iz Berlina (izbor, prevod i pogovor Stevan Tontić).

Poznati turkolog dr Olga Zirojević objavila je raspravu "Islamizacija na južnoslovenskom prostoru" (dvoverje). Izdavač je Srpski genealoški centar, urednik Miroslav Nikašinović koji (u recenziji) zajedno sa dr Miljanom Radovanović ističe da je reč o osobenoj i jedinstvenoj knjizi po tome što se u njoj na veoma širokoj osnovi razmatraju kompleksna pitanja sinkretizma – teme koja se kod nas umnogome svesno ili nesvesno izbegavala. Oni za ovo delo Olge Zirojević kažu: "Ono nam, između ostalog, pokazuje i kako se u širokom vremenskom rasponu od dolaska Turaka na Balkan pa sve do savremenog doba, u skladu sa aktuelnim društveno-ekonomskim i političkim odnosima, opstojavalo na ovim često nemirnim prostorima".

Već na početku autorka veli: "Proces islamizacije domaćeg stanovništva na balkanskim i drugim prostorima Osmanskog carstva nije išao ni brzo ni jednostavno..". E, sa tim će se čitalac upoznati detaljno u ovoj pouzdanoj studiji.

Zlatiborski turizam kroz vekove

Milisav R. Đenić, istoričar po obrazovanju, svakako je danas najbolji poznavalac prostora jedne od najlepših srpskih planina – Zlatibora. Ovih dana Đenić je objavio knjigu "Zlatiborski turizam kroz vekove" (izdavač Turistička organizacija "Zlatibor", urednik Arsen Đurić, likovno uređenje Radomir Vergović). Povod za štampanje ove knjige je veoma značajan – navršilo se 110 godina od organizovanog turizma na Zlatiboru – od koliba i kućeraka, danas su na ovoj lepotici izgrađeni najmoderniji hoteli, prelepe vile, najmodernija zdanja i nije čudo što je ovo najposećenija planina u Srbiji.

Čitalac će u ovoj knjizi Milisava Đenića naći sve ono što ga interesuje – od prošlosti do sadašnjosti, o zanimljivostima, ljudima, lepotama... Knjiga je bogato ilustrovana i uopšte uzorno napisana.

Davne, 1899. godine u Sremskim Karlovcima paroh karlovački Vasilije Konstantinović objavio je knjigu "Trideset dana na ubavu putu" –svoje viđenje Čortanovaca, Beške, Krčedina, Slankamena, Pazove, Vojke, Jazka, Vrdnika, Krušedola, Grgetega, Inđije, Bukovca, Beočina, Čerevića, Vizića... Šta je sve ovaj paroh video opisao je u ovoj knjižici koju je sada, kao reprint izdanje, objavila Narodna biblioteka "Dositej Obradović" iz Stare Pazove (urednik Ratko Čolaković). Poznati pisac Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke Matice srpske, u predgovoru izdanju ove retke a korisne knjige veli: "Paroh karlovački Vasilije Konstantinović u svojoj knjizi ,Trideset dana na ubavu putu’ ostavio je dragoceno svedočanstvo, iz prve ruke, o Sremu i naseljima u njemu pred kraj devetnaestog veka..".

R. Popović