Istraživanja o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju

08.03.08 Danas

Božo Stojanović
Karl Menger (1840-1921) je osnivač čuvene austrijske škole. Šumpeter je konstatovao da Menger nikada nije bio početnik i sve što je stvorio preživelo je test vremena. Njegovo naučno delo pokriva ekonomsku teoriju, metodologiju društvenih nauka i monetarnu teoriju. Mengerova prva knjiga Načela ekonomske nauke objavljena je 1871. godine. Švedski ekonomista Knut Viksel smatra da posle Rikardovih Načela političke ekonomije nijedna knjiga do Mengerovih Načela nije imala tako snažan i trajan uticaj na razvoj ekonomske nauke. Menger 1883. objavljuje Istraživanja o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju. Reč je o knjizi koja predstavlja veličanstvenu odbranu ekonomske teorije.
Tri su ključne tačke analize: polemika sa predstavnicima nemačke istorijske škole, izlaganje načela istinske teorijske analize, interpretacija društvenih pojava (poreklo i karakter društvenih institucija). Menger konstatuje da ga je vodila misao da na polju istraživanja političke ekonomije u Nemačkoj treba omogućiti povratak na njene prave zadatke, osloboditi je jednostranosti i povezati sa opštim idejnim tokovima. Žustro osporavanje Mengerovih stavova došlo je od strane nemačke istorijske škole. Menger je na napade odgovorio pamfletom Zablude istoricizma u nemačkoj nacionalnoj ekonomiji. Ovi događaji označili su početak čuvenog "sukoba metoda".
Rasprava se, kako kaže Mizes, vodila oko pitanja da li može izvan istorije postojati nauka koja se bavi ljudskim delanjem. Menger je deceniju nakon izbijanja sukoba u prilogu pisanom povodom smrti Vilhelma Rošera, skrenuo pažnju i na sukob metoda. Naglasio je da nije prihvatljivo tumačenje po kome je to bio sukob indukcije i dedukcije. Reč nije o tome, tvrdi Menger, da jedna škola odbija postupak druge, već je ključna razlika u razumevanju kako ciljeva istraživanja, tako i sistema zadataka koje ekonomska nauka mora da rešava.
Nemačka istrorijska škola smatrala je da je ekonomsku teoriju potrebno zameniti istorijom. Ne postoje ekonomski zakoni koji su po svom značenju unverzalni, to jest isti za sve ljude na svim mestima i u svim vremenima. Postoje samo empirijski zakoni koji mogu biti utvrđeni sistematičnom statističkom i istorijskom analizom. Ovakvim postupkom sakupljena je ogromna istorijska građa, ali je izostao napredak teorije.
U nemačkoj političkoj ekonomiji, tvrdi Menger, došlo je do brkanja istorijskog i teorijskog razumevanja ekonomskih pojava. Pored toga, on optužuje nemačku istorijsku školu da ne pravi razliku između teorijskih i praktičnih nauka o privredi. Menger smatra da ne treba govoriti o metodi ekonomije, već o metodama. To je posledica postojanja tri grupe nauka o privredi: teorijske, istorijske i praktične. Menger obrazlaže šta je zadatak teorije, šta istorije, a šta opet "praktičnih nauka" o privredi. Zadatak teorije je utvrđivanje opštih zakona i međuzavisnosti među pojavama. Teorijske nauke uvek imaju zadatak da govore o "tipskim formama" kao i o "tipičnim relacijama" (zakonima) pojava koje su predmet istraživanja. Teorijske nauke trebalo bi da nam omoguće saznanje koje prevazilazi neposredno iskustvo. Svaki zahtev za empirijskim proveravanjem egzaktnih ekonomskih zakona predstavlja metodološki apsurd. Proveravati čistu ekonomsku teoriju iskustvom, tvrdi Menger, isto je kao kada bi se od matematičara zahtevalo da testiraju principe geometrije merenjem stvarnih objekata.
Menger razdvaja dva tipa teorijskog istraživanja: realističko-empirijsko i egzaktno. Prvi pravac je "empirijski" i on bi trebalo da utvrdi pojavne oblike stvarnih pojava u privredi "u njihovoj punoj empirijskoj stvarnosti" (realne tipove) koji bi poslužili za utvrđivanje "empirijskih zakona". S druge strane, egzaktno teorijsko istraživanje trebalo bi da stvarne privredne pojave svede na njihove najjednostavnije tipske forme (stroge tipove) i elemente, kao i da utvrdi egzaktne zakone.
Menger je posebnu pažnju posvetio rešavanju zagonetke kako nastaju i razvijaju se društvene institucije bez postojanja zajedničke volje usmerene na njihovo uspostavljanje. Ovo je smatrao jednim od centralnih pitanja u društvenim naukama. Menger dokazuje da je reč o poretku koji se uspostavlja kao zbirni ishod (nenameravana posledica) akcija ogromnog broja ljudi koji slede svoje interese.
Reč je o knjizi koja je imala ogroman uticaj ne samo na ekonomsku nauku, nego i na ostale društvene nauke.

01.03.08 Danas

Božo Stojanović
Karl Menger (1840-1921) je osnivač čuvene austrijske škole. Šumpeter je konstatovao da Menger nikada nije bio početnik i sve što je stvorio preživelo je test vremena. Njegovo naučno delo pokriva ekonomsku teoriju, metodologiju društvenih nauka i monetarnu teoriju. Mengerova prva knjiga Načela ekonomske nauke objavljena je 1871. godine. Švedski ekonomista Knut Viksel smatra da posle Rikardovih Načela političke ekonomije nijedna knjiga do Mengerovih Načela nije imala tako snažan i trajan uticaj na razvoj ekonomske nauke. Menger 1883. objavljuje Istraživanja o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju. Reč je o knjizi koja predstavlja veličanstvenu odbranu ekonomske teorije.
Tri su ključne tačke analize: polemika sa predstavnicima nemačke istorijske škole, izlaganje načela istinske teorijske analize, interpretacija društvenih pojava (poreklo i karakter društvenih institucija). Menger konstatuje da ga je vodila misao da na polju istraživanja političke ekonomije u Nemačkoj treba omogućiti povratak na njene prave zadatke, osloboditi je jednostranosti i povezati sa opštim idejnim tokovima. Žustro osporavanje Mengerovih stavova došlo je od strane nemačke istorijske škole. Menger je na napade odgovorio pamfletom Zablude istoricizma u nemačkoj nacionalnoj ekonomiji. Ovi događaji označili su početak čuvenog "sukoba metoda".
Rasprava se, kako kaže Mizes, vodila oko pitanja da li može izvan istorije postojati nauka koja se bavi ljudskim delanjem. Menger je deceniju nakon izbijanja sukoba u prilogu pisanom povodom smrti Vilhelma Rošera, skrenuo pažnju i na sukob metoda. Naglasio je da nije prihvatljivo tumačenje po kome je to bio sukob indukcije i dedukcije. Reč nije o tome, tvrdi Menger, da jedna škola odbija postupak druge, već je ključna razlika u razumevanju kako ciljeva istraživanja, tako i sistema zadataka koje ekonomska nauka mora da rešava.
Nemačka istrorijska škola smatrala je da je ekonomsku teoriju potrebno zameniti istorijom. Ne postoje ekonomski zakoni koji su po svom značenju unverzalni, to jest isti za sve ljude na svim mestima i u svim vremenima. Postoje samo empirijski zakoni koji mogu biti utvrđeni sistematičnom statističkom i istorijskom analizom. Ovakvim postupkom sakupljena je ogromna istorijska građa, ali je izostao napredak teorije.
U nemačkoj političkoj ekonomiji, tvrdi Menger, došlo je do brkanja istorijskog i teorijskog razumevanja ekonomskih pojava. Pored toga, on optužuje nemačku istorijsku školu da ne pravi razliku između teorijskih i praktičnih nauka o privredi. Menger smatra da ne treba govoriti o metodi ekonomije, već o metodama. To je posledica postojanja tri grupe nauka o privredi: teorijske, istorijske i praktične. Menger obrazlaže šta je zadatak teorije, šta istorije, a šta opet "praktičnih nauka" o privredi. Zadatak teorije je utvrđivanje opštih zakona i međuzavisnosti među pojavama. Teorijske nauke uvek imaju zadatak da govore o "tipskim formama" kao i o "tipičnim relacijama" (zakonima) pojava koje su predmet istraživanja. Teorijske nauke trebalo bi da nam omoguće saznanje koje prevazilazi neposredno iskustvo. Svaki zahtev za empirijskim proveravanjem egzaktnih ekonomskih zakona predstavlja metodološki apsurd. Proveravati čistu ekonomsku teoriju iskustvom, tvrdi Menger, isto je kao kada bi se od matematičara zahtevalo da testiraju principe geometrije merenjem stvarnih objekata.
Menger razdvaja dva tipa teorijskog istraživanja: realističko-empirijsko i egzaktno. Prvi pravac je "empirijski" i on bi trebalo da utvrdi pojavne oblike stvarnih pojava u privredi "u njihovoj punoj empirijskoj stvarnosti" (realne tipove) koji bi poslužili za utvrđivanje "empirijskih zakona". S druge strane, egzaktno teorijsko istraživanje trebalo bi da stvarne privredne pojave svede na njihove najjednostavnije tipske forme (stroge tipove) i elemente, kao i da utvrdi egzaktne zakone.
Menger je posebnu pažnju posvetio rešavanju zagonetke kako nastaju i razvijaju se društvene institucije bez postojanja zajedničke volje usmerene na njihovo uspostavljanje. Ovo je smatrao jednim od centralnih pitanja u društvenim naukama. Menger dokazuje da je reč o poretku koji se uspostavlja kao zbirni ishod (nenameravana posledica) akcija ogromnog broja ljudi koji slede svoje interese.
Reč je o knjizi koja je imala ogroman uticaj ne samo na ekonomsku nauku, nego i na ostale društvene nauke.