Rođen je u Njujorku 1955. godine. Danas živi u okrugu države Njujork u gradiću Berlin, na farmi Misery Mountain. Diplomirao je istoriju na njujorškom univerzitetu. Napisao je četiri romana: Alijenista, The angel of Darkness, The devil soldier, The lessons of Terror. Osim beletristike, bavi se još i vojnim i političkim pitanjima. Urednik je časopisa MQH: Kvartalni magazin za vojnu istoriju. Radio je takođe i na televiziji, filmu, kao i u pozorištu. Osim što piše knjige predaje i vojnu istoriju na koledžu Bard kao gostujući profesor.Kajleb Kar je koscenarista kultnog horora Isterivač đavola.Odrastao je u neobičnoj porodici. Njegov otac bio je neobična ličnost i pripadnik bit generacije. Iako sam nije bio pisac, on je upoznao Džeka Keruaka sa Alenom Ginsbergom i Vilijamom Berouzom, potonje vodeće ličnosti bit pokreta, i družio se sa njima sve do smrti. Godine 1944. ubio je jednog čoveka koji bio opsednut njime, ali je posle dve godine provedene u zatvoru oslobođen. Čak i je i Džek Keruak bio pritvoren kao saučesnik u ubistvu.Može se reći da je život i rad Kejleba Kara svojevrsno odbacivanje bitničkog stvaralaštva. Njegovi romani Alijenista i nastavak The Angel of Darkness po svojim osobinama sasvim su suprotni od rada Keruaka, Ginsberga i Berouza.
19.08.08 Popboks
Povratak u Ulicu Bejker 221b
ITALIJANSKI SEKRETAR – Kejleb Kar
Ser Artur Konan Dojl je tokom plodne karijere napisao 56 priča i četiri romana o podvizima najpoznatijeg detektiva na svetu. Italijanski sekretar je uspešan pokušaj Kejleba Kara da „popuni Dojlove cipele“
Šerlok Holms je mnogo više od književnog lika, arhaičnog njuškala s požutelih stranica. Od 1887. i prve avanture, Holms se infiltrirao u sve aspekte popularne kulture: posmatra nas s velikog platna, TV ekrana, iz stripova... Bejzil Ratboun i Džeremi Bret su mu podarili najprepoznatljiviji fizikus, ali će on uvek biti slavniji od glumaca koji ga igraju.
Kako Holmsov lik već godinama nije zaštićen autorskim pravima, svako može da ponudi svoju verziju njegovih novih avantura. Ovo je dovelo do neobičnih rešenja.
Holmsa su u novim romanima ženili (aktuelni serijal Lori R. King) i upoznavali s Frojdom (The Seven-Per-Cent Solution Nikolasa Mejera), na filmu ga sukobljavali s Džekom Trbosekom (Murder by Decree), nacistima (Sherlock Holmes and the Voice of Terror) i satanistima (Young Sherlock Holmes), smeštali u futurističko okruženje (animirana TV serija Sherlock Holmes in the 22nd Century), a spisateljica za decu Iv Titus i ljudi iz Diznija su ga čak pretvorili u miša (The Great Mouse Detective)...
Zadužbina ser Artura je više puta pokušavala da vaskrsne izvornu Dojlovu viziju. Zbirka Ghosts of Baker Street (2005) predstavlja treći tom edicije Nove priče Šerloka Holmsa, u kojoj savremeni pisci pokazuju svoje umeće u rekreiranju epohe i Dojlovog stila. Ovog puta zadata tema je bila: „Susret Holmsa s onostranim“.
Među odabranima se našao i Amerikanac Kejleb Kar, pisac koji se proslavio romanima Alijenista (1994) i Anđeo tame (1997). Izbor Kara za ovaj poduhvat bio je sasvim prirodan. Njegova dva najpoznatija dela, poput Dojlovih, smeštena su na prelaz 19. u 20. vek, dok su glavni junaci Alijeniste (dr Laslo Krajzer i njegov pomagač novinar Njujork tajmsa Džon Skajler Mur) modelirani po uzoru na Holmsa i dr Votsona.
Već poznat po epskoj opširnosti, Kar je preambiciozno shvatio zadatak, pa je njegova priča obimom prerasla u roman i na kraju je samostalno objavljena. Italijanski sekretar (Laguna, 2008) spada u grupu literarnih pastiša, pa se Kar trudio da podražava stil originalnog autora. Holmsov odlazak u Škotsku i istraga misterioznih ubistava u palati Holirud po tonu i zapletu podsećaju na Dojlovog Baskervilskog psa, ali Karu polazi za rukom da ponudi kanonski vernu a opet svežu avanturu.
Priča o „osvetoljubivom duhu“ biva dojlovski razrešena, a Kar u misteriju diskretno upliće i poneki detalj koji nas podseća da pred sobom imamo delo autora veličanstveno morbidnog Alijeniste.
Kar je vanserijski talenat i izvanredan pisac, a istorijski whodunit je njegova specijalnost. Italijanski sekretar je roman za one koji vole dela starog kova. Poklonici Dojlovog opusa uživaće u podsećanju na prethodne slučajeve, kao i u činjenici da se u novom romanu u važnoj ulozi pojavljuje Šerlokov brat Majkroft.
Nažalost, Karovo najveće postignuće ujedno je i glavna mana romana. On maestralno podražava način Dojlovog pisanja, ali taj stil je zastareo i savremenoj publici možda ne nudi dovoljno uzbuđenja. Dok će poklonici kanonskog Holmsa sa zadovoljstvom prigrliti Italijanskog sekretara, pristalicama novijih strujanja preporučujem istinsko remek-delo modernog krvoliptajućeg krimića – Alijenistu.
Đorđe Bajić
