Rođena je 1962. u gradu Mogiliv-Podiljski (Ukrajina), gde se i školovala. Studirala je slavistiku (srpskohrvatski jezik i književnost). Doktorirala je 1989. – Miloš Crnjanski i njegov roman "Seobe" (problematika i poetika). Predaje na univerzitetu "Ivan Franko". 1988-1993. - asistent katedre svetske književnosti, od 1993. docent katedre za slavistiku univerziteta "Ivan Franko" u Lavovu. Predaje srpsku i hrvatsku književnost, a takođe postmodernizam u slovenskim književnostima. Član je uredništva ukrajinskog nezavisnog kulturološkog časopisa "?" (Lavov), uredništva ukrajinsko-srpskog zbornika UKRAS, naučnog časopisa "Nasleđe". Više godina bila je honorarni dopisnik kulturne redakcije Drugog programa Radio Beograda. Bila je učesnik Međunarodnih Književnih kolonija u Sićevu (2004) i Čortanovcima (2005), bila je moderator i prevodilac na književnim večerima ukrajinskih pisaca u okviru Festivala proze (Proza Fest) (Novi Sad, 2007) i festivala „Pisci u fokusu“ (Subotica, 2010). Učestvovala je na promocijama za vreme Beogradskog Sajma knjige (2002., 2005.), bila je gost Sajma knjige 2009. i 2010. Učestvovala je u radu Međunarodnih susreta prevodilaca (Beograd, 2005), Međunarodnih susreta pisaca (Beograd, 2005), Međunarodne Dunavske konferencije ( 2003). Piše književnu kritiku, naučne radove iz književnosti. Prevodi sa srpskog i hrvatskog na ukrajinski, sa ukrajinskog - na srpski. Živi u Lavovu.
OBJAVLJENA DELA
Tatarenko A. Mesto susreta : ogledi o srpskoj prozi Ala Tatarenko . – Beograd: Srpski PEN centar = Serbian PEN Centre, 2008. – 1 79 s.
Tatarenko A. U začaranom trouglu: Crnjanski-Kiš-Pekić: eseji i studije Ala Tatarenko. – Zaječar : Matična biblioteka «Svetozar Marković » , 2008. – 145 s. – (Edicija Istok zapad)
Tatarenko A. Poetika formi v proz? postmodern?zmu (dosv?d serbs?ko? l?teraturi) : monograf?? Alla Tatarenko. – L.: PA?S, 2010. – 544 s.
Prevela
K?š Danilo. Encikloped?? mertvih. L?v?v: Klasika, 1998. 145 c . K?š Danilo. Grobnic? dl? Borisa Davidoviča. L?v?v: Klasika, 2000. 141 s.
Pavič M?lorad. Zor?na mant??. L.,: Klasika. 2002. 119 s. Andruhovič Jurij . Perverzija. Beograd: Clio . 2002. 365 s. (u saradnji sa M.Ivanović)
Pekič Borislav. Novi? ?rusalim: gotična hron?ka. L?v?v: Kal?var??, 2007. - 192 s.
K?š Danilo. Kniga l?bov? ? smert?— L?v?v: LA "P?ram?da", 2008. —300 s.
još više od 70 prevoda sa srpskog i na srpski, objavljenih u antologijama i književnoj periodici.
Antologije i izbori – inostrani
Mo? (ne)zustr?č? z Tanas?? Mladenovičem Koralovi? žmutok kazus?v v?d vel?mi c?kavih l?de? , L?v?v : P?ram?da , 2005, C.319-323. Urednik Jurko Koh.
Autorske antologije i izbori
Nezdolanni? eros opov?d? : antolog?? sučasnogo serbs?kogo opov?dann?. – L?v?v: Kal?var??, 2009.
Horvats?ka moza?ka, Hark?v, Fol?o, 2006.
Naučni i stručni projekti:
Autor je više od 130 radova o srpskoj književnosti, objavljenih u Srbiji, Ukrajini, Nemačkoj. Bila je učesnik fakultetskog naučnog istraživačkog projekta „Žanrovi u srpskoj književnosti: poreklo, poetika oblika“ (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu). Učestvovala je na više naučnih skupova u Srbiji, Ukrajini, Poljskoj , Nemačkoj, Francuskoj na kojima nastupala sa referatima o srpskoj književnosti.
07.12.13
Prava književnost nosi tajnu
Ala Tatarenko
Ala Tatarenko, slavistkinja iz Ukrajine: Poetički hrabri, radoznali i obrazovani, mladi srpski pisci su se dobro snalazili u savremenim književnim teorijama i praksama i stvorili vredna dela
SRPSKA književnost ima čime da se diči. Dela koja drže pažnju čitalaca godinama (a to su, u mom slučaju, "Dnevnik o Čarnojeviću", priče Ive Andrića, "Mansarda", "Novi Jerusalim", "Derviš i smrt", "Hazarski rečnik"...) rado bi prigrlila svaka književnost. I kad su u pitanju najnovija dela, ona najkvalitetnija lako nalaze svoju publiku i fanove u inostranstvu (znam za takve u Ukrajini). Zato smatram da je treba prevoditi, pisati o njoj, da bi se proširio krug uživalaca u čitanju - kaže za "Novosti" Ala Tatarenko, ukrajinska slavistkinja, koja godinama predano i strasno prevodi i promoviše srpsku književnost.
Nedavno su kod nas objavljene dve knjige ove autorke, profesora srbistike i slavistike na univerzitetu u Lavovu: studija "Poetika forme u prozi srpskog postmodernizma", u izdanju "Službenog glasnika", koja je dobila nagradu "Inicijal" na 50. Niškom sajmu knjiga i "Iz čista nemira" (Zavod za udžbenike).
- U "Poetici forme" reč je o istraživanju koje je pisano, i pored ozbiljnosti zadataka i akademskog diskursa, sa mišlju o čitaocu koji bi voleo da sagleda celovitu sliku srpskog postmodernizma i da otkrije nešto novo u delima koje je smatrao dobro poznatim. Njemu je upućen predgovor "O Formi ili postmodernizam u četiri godišnja doba" koji spaja (kao i cela knjiga) ozbiljnost pristupa i želju za kreativnim promišljanjem te pojave. "Iz čista nemira" čine čitanja - književni eseji posvećeni delima srpske književnosti koja su okupirala moju pažnju. Pored unapred najavljene neobaveznosti - ti su tekstovi pisani iz čista (ne)mira - i iskaza koji je oslobođen stega naučnog stila, knjiga se zasniva na veoma pažljivom proučavanju svakog dela - "junaka" i želi da ih prikaže u svetlu zainteresovanog, otvorenog za neočekivane perspektive čitanja - kaže Tatarenko.
* Koji srpski klasik vas je posebno inspirisao?
- Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Danilo Kiš, Meša Selimović, Milorad Pavić, Borislav Pekić... svaki na svoj način. U stvari, reč je o tome da su njihova dela - prava književnost koja poseduje neku tajnu i pored ogromnog broja tumačenja. I da svaki put kad zatvaram njihove knjige, čini mi se da sam nešto propustila, da mi je promaklo nešto veoma važno... I slutim da ću im se ponovo vratiti.
* A koji savremeni pisac ostavlja najjači utisak?
- Odgovor na ovo pitanje kriju moji eseji o savremenoj srpskoj književnosti objavljeni u knjigama "Mesto susreta" (2008) i "Iz čista nemira". Kad pišem o delima koja me inspirišu to se odmah oseti.
* Ko je bio najteži za prevođenje?
- Nije lako prevoditi Miloša Crnjanskog - njegov tekst diše na poseban način. Nije lako prevoditi Gorana Petrovića - svaka njegova reč zrači odjecima. Nije lako prevoditi Danila Kiša, Borislava Pekića, Milorada Pavića... tu bih dodala skoro sve književnike koje sam prevodila. Nije lako prevoditi prave pisce! Ali, prevođenje vrhunskih dela predstavlja zaista veliko zadovoljstvo.
* Ističe se vaše tumačenje "Derviša" Meše Selimovića. Koji ključ ste našli za čitanje i razumevanje ove knjige?
- Potraga je trajala dugo, skoro tri godine, od onog dana kad mi se učinilo da su moja prethodna čitanja "Derviša i smrti" nekako nepotpuna i da postoji nešto čije sam tragove tek slutila. Nakon novih susreta sa tekstom, našla sam svoj ključ - ključ potrage za ravnotežom, ključ potrage za senkom slova. I prišavši Selimovićevom delu sa tim ključem, naišla sam na ključnu temu tog dela, a to je svakako ljubav.
UKUS ČITALACA
* DA li u Ukrajini, kao kod nas, kulturu potiskuje zabava, estrada...?
- Ima i toga, nažalost. Biti zabavan postaje imperativ za mnoge koji žele brzi uspeh. Ali, estrada nas je poučila da ima i hitova za jedan dan, i evergrina. Svaki čitalac treba da nađe ono što mu u tom trenutku treba, i nije to ništa loše. Međutim, glasam za čitaoce dobrog književnog ukusa, za one koji uviđaju razliku.
* Ima li srpski postmodernizam svoje nacionalne osobine?
- Naravno. Došla sam do zaključka da je srpska postmodernistička proza rezultat razvoja nacionalne književnosti (što nikako ne isključuje uticaj drugih književnosti, u tom broju njihovih postmodernističkih obrazaca). U njene osobenosti, po mom mišljenju, spada specifična veza sa formalizmom. Srpski postmodernizam karakteriše literaturocentrizam, tekstualni eksperimenti, formotvorne potrage. Rekla bih da je postmodernistički projekat u srpskoj književnosti ostvaren veoma kreativno. "Visoki postmodernizam" je nastao u rezultatu brižljivog odgajanja te poetike od strane "mlade srpske proze" (a i "mlade srpske kritike") osamdesetih. Poetički hrabri, radoznali i obrazovani, mladi književnici su se dobro snalazili u savremenim književnim teorijama i praksama, a kako su k tome bili i nadareni, uspeli su da stvore zaista vredna dela. A vrstan poznavalac istorije srpske književnosti Milorad Pavić podario je čitaocima (i ne samo srpskim!) veoma složenu prozu koja se pri tome može čitati kao najjednostavnija (pitanje je koliko se pri tome razume...). Proza srpskih postmodernista predstavlja izuzetno zahvalan materijal za proučavanje postmodernističkih proznih modela, ali i pravi izazov za kreativne čitaoce.
* Kažu da nema knjige koja vredi a da je niste pročitali, što za neke ovdašnje tumače ne bi moglo da se tvrdi. Kako to postižete?
- Nadam se da ima više knjiga koje vrede, a koje još nisam pročitala! Radujem se susretu sa njima. Čitam mnogo, zaista. Zahvaljujući prijateljima (koji imaju veoma različite književne ukuse) imam dragocenu mogućnost da se upoznam sa najnovijim delima srpske književnosti. Uvek imam problema sa prtljagom kad se vraćam iz Srbije, a posebno posle Sajma knjiga...
* Mislite li da je radost čitanja izgubljena u našem dobu?
- Mislim da nije. Sudim po sebi i mnogima koji se raduju dobrim knjigama. Radost čitanja nije stvar vremena, to je, po meni, stvar svakog čitaoca i njegovog emotivnog čitalačkog potencijala.
Bane Đorđević
