Rođena je 1962. u gradu Mogiliv-Podiljski (Ukrajina), gde se i školovala. Studirala je slavistiku (srpskohrvatski jezik i književnost). Doktorirala je 1989. – Miloš Crnjanski i njegov roman "Seobe" (problematika i poetika). Predaje na univerzitetu "Ivan Franko". 1988-1993. - asistent katedre svetske književnosti, od 1993. docent katedre za slavistiku univerziteta "Ivan Franko" u Lavovu. Predaje srpsku i hrvatsku književnost, a takođe postmodernizam u slovenskim književnostima. Član je uredništva ukrajinskog nezavisnog kulturološkog časopisa "?" (Lavov), uredništva ukrajinsko-srpskog zbornika UKRAS, naučnog časopisa "Nasleđe". Više godina bila je honorarni dopisnik kulturne redakcije Drugog programa Radio Beograda. Bila je učesnik Međunarodnih Književnih kolonija u Sićevu (2004) i Čortanovcima (2005), bila je moderator i prevodilac na književnim večerima ukrajinskih pisaca u okviru Festivala proze (Proza Fest) (Novi Sad, 2007) i festivala „Pisci u fokusu“ (Subotica, 2010). Učestvovala je na promocijama za vreme Beogradskog Sajma knjige (2002., 2005.), bila je gost Sajma knjige 2009. i 2010. Učestvovala je u radu Međunarodnih susreta prevodilaca (Beograd, 2005), Međunarodnih susreta pisaca (Beograd, 2005), Međunarodne Dunavske konferencije ( 2003). Piše književnu kritiku, naučne radove iz književnosti. Prevodi sa srpskog i hrvatskog na ukrajinski, sa ukrajinskog - na srpski. Živi u Lavovu.
OBJAVLJENA DELA
Tatarenko A. Mesto susreta : ogledi o srpskoj prozi Ala Tatarenko . – Beograd: Srpski PEN centar = Serbian PEN Centre, 2008. – 1 79 s.
Tatarenko A. U začaranom trouglu: Crnjanski-Kiš-Pekić: eseji i studije Ala Tatarenko. – Zaječar : Matična biblioteka «Svetozar Marković » , 2008. – 145 s. – (Edicija Istok zapad)
Tatarenko A. Poetika formi v proz? postmodern?zmu (dosv?d serbs?ko? l?teraturi) : monograf?? Alla Tatarenko. – L.: PA?S, 2010. – 544 s.
Prevela
K?š Danilo. Encikloped?? mertvih. L?v?v: Klasika, 1998. 145 c . K?š Danilo. Grobnic? dl? Borisa Davidoviča. L?v?v: Klasika, 2000. 141 s.
Pavič M?lorad. Zor?na mant??. L.,: Klasika. 2002. 119 s. Andruhovič Jurij . Perverzija. Beograd: Clio . 2002. 365 s. (u saradnji sa M.Ivanović)
Pekič Borislav. Novi? ?rusalim: gotična hron?ka. L?v?v: Kal?var??, 2007. - 192 s.
K?š Danilo. Kniga l?bov? ? smert?— L?v?v: LA "P?ram?da", 2008. —300 s.
još više od 70 prevoda sa srpskog i na srpski, objavljenih u antologijama i književnoj periodici.
Antologije i izbori – inostrani
Mo? (ne)zustr?č? z Tanas?? Mladenovičem Koralovi? žmutok kazus?v v?d vel?mi c?kavih l?de? , L?v?v : P?ram?da , 2005, C.319-323. Urednik Jurko Koh.
Autorske antologije i izbori
Nezdolanni? eros opov?d? : antolog?? sučasnogo serbs?kogo opov?dann?. – L?v?v: Kal?var??, 2009.
Horvats?ka moza?ka, Hark?v, Fol?o, 2006.
Naučni i stručni projekti:
Autor je više od 130 radova o srpskoj književnosti, objavljenih u Srbiji, Ukrajini, Nemačkoj. Bila je učesnik fakultetskog naučnog istraživačkog projekta „Žanrovi u srpskoj književnosti: poreklo, poetika oblika“ (Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu). Učestvovala je na više naučnih skupova u Srbiji, Ukrajini, Poljskoj , Nemačkoj, Francuskoj na kojima nastupala sa referatima o srpskoj književnosti.
13.12.14
Vera u moć i magiju književnosti
Ala Tatarenko
U dušu jednog naroda ne može se proniknuti ako se ne upozna njegova književnost, rekla je svojevremeno Ala Tatarenko, slavistkinja, profesorka Univerziteta “Ivan Franko” u Lavovu (Ukrajina).
Na našu sreću, uspela je na oba polja. Počev od studija slavistike na istom univerzitetu, preko doktorata o Crnjanskom, ova svestrana žena napisala je preko 150 naučnih radova, među kojima su studije i monografije o srpskoj književnosti (i objavila ih u Ukrajini, Nemačkoj i Srbiji). Na ukrajinski je prevela Crnjanskog, Kiša, Pekića, Pavića...
Jedan ste od najznačajnijih promotera srpske književnosti i kulture, zahvaljujući višedecenijskom radu slaviste, književnog teoretičara i prevodioca. Šta vas je privuklo toj oblasti?
- Prilično sam dugo u slavističkim vodama, ali tek u poslednjih 10-12 godina proširila sam oblast svoje delatnosti - pored referata za naučne skupove i književno-istorijskih radova, počela sam da pišem tekstove „iz čista nemira“, iz potrebe da podelim sa drugim radost čitanja, a i da se aktivno bavim promocijom srpske književnosti u Ukrajini i ukrajinske u Srbiji.
U ulozi književnog prevodioca prvi put sam se oprobala 1998. prevevši na ukrajinski Kišovu „Enciklopediju mrtvih“. I onda se pokazalo da nije dovoljno da prevedeš knjigu pa da ona zaživi u novom jeziku – u svakom slučaju, osetila sam radost otkrivanja ukrajinskim čitaocima lepote knjiga srpskih pisaca. I, naravno, upustila sam se u avanturu prevođenja koja traje i danas, a učenje se nastavlja!
Vi ste ukrajinskim čitacima otkrili književnu magiju Milorada Pavića, a ove godine navršilo se trideset godina od prvog izdanja “Hazarskog rečnika”. Šta ta knjiga danas poručuje čitaocima?
- Milorad Pavić je veoma popularan kod ukrajinskih čitalaca još od prvih ruskih prevoda u bivšem ŠSR-u. Imala sam čast da prevedem njegov „Zvezdani plašt“ i poneke od priča, a i zadovoljstvo da pišem o njemu. Moja knjiga „Poetika forme u prozi srpskog postmodernizma“ sadrži faktički jednu knjigu o Paviću. Divim se tom piscu koji je upozorio na drugačije mogućnosti, koje čine knjigu mestom susreta zaljubljenih - čitalaca i pisca koji dele ljubav prema književnosti. Ta ljubav prema književnosti koja je jedan od važnih aspekata ljubavi prema životu, vera u njenu moć i njenu magiju – to je poruka dela Milorada Pavića, pa i „Hazarskog rečnika“ .
Nedavno ste završili prevod Crnjanskovog “Dnevnika o Čarnojeviću” na ukrajinski. Kako ste se izborili sa poetizovanim jezikom i specifičnom leksikom ovog lirskog romana?
- Nije bilo lako prevoditi „ Dnevnik o Čarnojeviću“. To je trajalo mnogo duže nego što sam planirala, a kad sam završila prvu ruku, shvatila sam da ću se još mnogo puta vraćati tom rukopisu. Ovde nije dovoljno prevesti reči, sklopiti ih u rečenice... To je roman vrlo specifičnog raspoloženja koje oslikava, ali i koje stvara kod čitalaca. „Dnevnik o Čarnojeviću“ ima svoju posebnu melodiju, to je roman na granici poezije, ali i muzike, umnogome građen prema zakonima te umetnosti.
Na ukrajinski jezik prevedeno je više srpskih književnika, od klasika do savremenika, ali ovdašnji čitaoci ne znaju mnogo o ukrajinskoj književnosti?
- Ima tu više aspekata. U vremenu burnih promena, na društveni status knjige veoma negativno utiču ekonomski problemi u našim zemljama. Koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije na podršci koju pruža prevodima knjiga srpskih pisaca. Zahvaljujući toj podršci izašle su mnoge sjajne knjige, a najnoviji primer je „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog. Nema baš puno izdavača koji su u mogućnosti da objave prevod (a da nije neki svetski bestseler) o svom trošku, ni u Ukrajini, ni u Srbiji (čast izuzecima!). A Ukrajina dosad, nažalost, nije imala slične državne mehanizme podržavanja svoje književnosti u inostranstvu. Iskreno se nadam da će se situacija promeniti nabolje!
Radmila Lotina
Volim Nušićev smeh kroz suze
Ispričajte nam kako se dogodilo da vam je jedna od omiljenih knjiga u detinjstvu bila “Autobiografija” Branislava Nušića?
- Nušićevu „Autobiografiju“ sam zavolela u detinjstvu zahvaljujući mami koja smatra tu knjigu jednom od najduhovitijih u svetskoj književnosti. I tako sam se sprijateljila sa finom ironijom i humorom slušajući fragmente o detinjstvu glavnog junaka, a i o njegovom upoznavanju sveta. Ostala mi je od tih čitanja navika da kažem „Ja imam nove pipe!“ kad želim da se pohvalim novim minđušama, na primer. „Autobiografija“ je sjajan primer oslikavanja ljudskog života kroz dobri smeh, a ponekad i uz smeh kroz suze.
