Izazovi i paradoksi globalizacije

hvataju jednostrana i pojednostavljena gledišta, koja ili glorifikuju ili potpuno odbacuju ovaj istorijski proces. Sama složenost ove pojave zahteva kompleksan pristup u njenom razmatranju, uz uzimanje u obzir svih njenih dimenzija i kritičko promišljanje njene prirode, njenih različitih formi i posledica. Zbog toga se akcenat i stavlja na stanovišta onih teoretičara koji koriste ovakav kritički pristup. Činjenica je da globalizacija otvara mnoga pitanja i dileme, kao i da stvara mnogobrojne rizike i negativne efekte, naročito u slučaju zemalja u razvoju i tranziciji. Globalna neravnomernost u razvoju, u uslovima dominacije monopolizovanih interesa vodećih globalnih faktora, direktno se reflektuje na unutrašnje odnose i promene u nerazvijenim i tranzicijskim zemljama, u vidu ubrzanog socijalnog raslojavanja, porasta siromaštva i nezaposlenosti, smanjivanja socijalne sigurnosti, zaštite i perspektive, kao i porasta zaduženosti i zavisnosti od svetskih centara finansijske moći. Međutim, globalizacija ima i drugu, pozitivnu stranu koju čine mogućnosti koje ona otvara, kao što su modernizacija i proširivanje lokalnih horizonata. Stoga, ključno pitanje nije da li prihvatiti ili odbaciti globalizaciju, nego kako iskoristiti mogućnosti koje ona otvara, a istovremeno izbeći rizike koje donosi. Razumevanje i objektivno razmatranje aktuelnog fenomena globalizacije i pratećih globalnih kretanja od suštinskog je značaja za uspešnu modernizaciju i demokratsku izgradnju kako savremenih društava i njihovih institucija, tako i međunarodnog poretka u celini.