Stevan Luković (autor)
Veliki broj nepoznatih pesama Stevana Lukovića u ovom izboru treba da posluži i kao svedočanstvo o skrajnutosti njegovog pesničkog opusa, ali i kao namera da se slika srpske poezije s početka XX veka u svakom slučaju mora revidirati. Suvišnim ostaje, a ono je uvek iz domena neproverenog, gotovo iracionalnog, šta bi bilo da je pesnik nastavio da objavljuje svoje neobično muzikalne stihove, u skladu s inovativnim ritmom stiha koji je negovao, ili kuda bi stigao srpski pesnički vokabular da se u njegovom sazvežđu našlo i niz neobičnih Lukovićevih izraza, metaforičnih i sinestezijskih, teško je i nemogućno odgonetljivo. Ali neka i ova sl
oboda naučne mašte bude predstavljena čitaocu kao dokaz o neobičnom opusu pesnika više antologijskih pesama, uz već poznatu „Jesenju kišnu pesmu“, i „Drame u noći“ (koja je pravi mali versološki eksperiment s narodnim stihom), „Lov“, „Noćne arije“, „Hladan vetar mrtvo lišće nosi“, „Setnice“, „Za dušinim letom“ i druge. Zoran Mišić je u svojoj Antologiji srpske poezije zapisao: „Stevan Luković je najmuzikalniji pesnik našeg simbolizma.“
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Službeni glasnik; 2011; Broširani povez; ćirilica; 18 cm; 177 str.; 978-86-519-1050-3;
