10.06.10
Kratak drugi život Bri Taner: priča iz Pomračenja
Stefani Majer
Bri se pojavljuje na svega nekoliko strana u Pomračenju. Šta vas je kod ovog lika toliko privuklo da ste odlučiili da se podrobnije pozabavite njenom pričom?
Isprva me nije toliko fascinirala sama Bri – nego novorođeni uopšteno posmatrani. Dok sam pisala Pomračenje, veliki deo radnje se odvijao iza kulisa, naravno, a da Bela za to nije znala. Pošto sam se koncentrisala na Belu, nisam se mogla previše udubljivati u priču o novorođenima; međutim, uvek sam imala na umu uopštenu predstavu o tome šta oni rade. Morala sam sve vreme da vodim računa o tome dok sam razrađivala zaplet: Bela se nalazi u takvoj i takvoj situaciji, a novorođeni za to vreme rade to i to. Kako bi sve bilo usklađeno, na kraju sam napravila kalendar za maj i jun – u to vreme se odvija radnja Pomračenja – i zapisala u svaki odeljak šta tog dana radi Bela, a šta se dešava u Sijetlu. Tako da je priča o novorđenima oduvek bila veliki deo radnje Pomračenja. I bila sam pomalo tužna što ne mogu da prikažem nijedan deo svega toga u knjizi. Bri je jedina novorođena koja se pominje imenom u Pomračenju, jedina od novorođenih koja dođe u kontakt sa Kalenovima (to jest, jedina koju nisu samo ubili), i jedina od njih koja se susreće sa Volturijevima na čistini. Ona najduže preživi, tako da je ona pripovedač koji može da nam ispriča celu priču. Ona je logičan izbor za hroničara priče o novorođenima. Kada sam otpočela da pišem sa njene tačke gledišta, postala je stvarno živa. Štaviše, toliko živa da, što sam se više bližila neizbežnom kraju, to mi je teže padalo da nastavim. Bilo mi je teže da ubijem Bri nego bilo kog drugog fiktivnog lika kojeg sam ikada ubila, iako sam je ubijala po drugi put. (Pre Bri, najtužnije mi je bilo sa Volterom u Domaćinu).
U kom ste trenutku shvatili da će „kratka priča“ koju radite za zvanični vodič kroz sagu Sumrak zapravo postati zasebna knjiga?
Nisam shvatila da je moja „kratka“ priča zapravo mini-roman sve dok je nisam predala svom izdavaču. Jedino što jesam primetila bilo je da ima 80.000 reči manje nego većina mojih romana. Iznenadila sam se kad su mi rekli da ima gotovo dve stotine strana i da ne može da se uklopi u taj vodič. Međutim, ja sam oduvek želela da omogućim svojim čitaocima da pročitaju priču o Bri pre nego što se film pojavi u bioskopima. Stoga, kada su mi predložili da je objavimo kao zasebnu knjigu, to mi je delovalo kao sjajna zamisao.
Zašto vam je toliko važno da ljudi pročitaju priču o Bri pre nego što se pojavi film Pomračenje?
Pomračenje je ispripovedano isključivo sa Beline tačke gledišta. To nameće izvesna ograničenja; kada se toliko toga odvija iza kulisa, ostaje mnogo toga nerazjašnjenog. U filmovima imamo tu prednost što ne posmatramo priču samo Belinim očima. Gledaoci mogu da vide mnogo toga – na primer, vukove kako love Viktoriju u Mladom mesecu – za šta su čitaoci mogli da znaju samo u naznakama. Od svih knjiga iz sage, u Pomračenju se najviše toga dešava van Belinog vidokruga. Kako bi film bio dobar, moramo videti i razumeti bar deo toga. Pošto sam znala da su delovi priče o Bri uklopljeni u film, nadala sam se da će priča moći da bude objavljena pre nego što film bude gotov. Ja lično uvek želim da prvo pročitam knjigu, pa tek onda odgledam ekranizaciju. Volim da sama zamislim kako to izgleda pre nego što mi se nametne nečije viđenje. Verovatno većina mojih čitalaca nema takav problem, ali onima koji ga ipak imaju želela sam da omogućim da stvore sopstvenu sliku o Bri i njenom društvu.
Kako je priča iz ovog mini-romana uticala na film Pomračenje?
Otprilike u vreme kada sam počela da radim na priči za taj vodič, Melisa Rozenberg, scenaristkinja filmova iz sage Sumrak, počela je da radi na scenariju za Pomračenje. Obasula me je pitanjima o tome šta se dešavalo u Sijetlu. Pošto film nije tako usko vezan za Belinu tačku gledišta kao knjiga, imala je tu mogućnost i slobodu da istražuje novorođene, ali je želela da se drži priče koja je postojala u mojoj glavi. Ispričala sam je o tome delu koji se tiče Bri koji sam upravo uobličavala u priču, a ona se veoma uzbudila oko toga i želela da je vidi. Njeno oduševljenje je bilo zarazno, i počela sam da bivam sve fokusiranija na priču. Dok je počela pretprodukcija za Pomračenje, priča o Bri je bila završena. Poslala sam je Dejvidu Slejdu, režiseru, i on me je pitao da li bi i glumci koji imaju scene u vezi sa za delom o novorođenima smeli da je pročitaju. Naravno da sam rekla da mogu. Tako da ovaj mini-roman nije uticao na to da se snime scene sa novorođenima u filmu Pomračenje, ali jeste uticao na to da te scene odgovaraju što je više moguće scenama iz moje glave. Nadam se da je pomogla Gzavijeru, Bris i Žodel da se malo bolje upoznaju sa likovima koje igraju.
Znamo da će Bri umreti još pre nego što počnemo da čitamo knjigu. Kako ste se osećali dok ste istraživali svet Sumraka iz mračnije perspektive?
U prvih mah sam mislila da će biti zabavno. Koncentrisala sam se više na zaplet nego na likove – što mi se izuzetno retko dešava – i radovala sam se tome što ću se malo družiti sa pravim vampirskim vampirima. Imala sam mnogo scena uništavanja na umu koje sam želela da prenesem na papir. Ali kako sam počinjala da posmatram te scene Brijinim očima, njen lik je počeo da mi biva važniji od tog zabavnog uništavanja. Što sam se više zaljubljivala u Bri i njene prijatelje, to mi se srce više slamalo kako sam napredovala sa pisanjem. Na kraju sam se osećala veoma mračno, ali na potpuno drugačiji način nego što sam očekivala.
Kako ste se osećali dok ste pisali sa iz ugla nekog drugog lika iz Sumraka? Da li ste zbog toga nešto iz Pomračenja ili nekog drugog dela sage videli novim očima?
Ovo mi je treći put da pišem iz perspektive nekog drugog lika a ne Bele – pisala sam već i iz Edvardove i iz Džejkobove. Sva tri puta, to mi je nekako delovalo veoma prirodno; kada pišem iz Beline perspektive, ja uvek znam šta misle i ostali likovi koji se u datom trenutku pojavljuju, samo to ne delim sa publikom. Zato me veoma zabavlja kada mogu da dam glasa tim ostalim razmišljanjima. Ponajviše uživam kada pišem iz nečije tuđe perspektive jer novim očima posmatram likove koje već poznajem. Sve se savršeno uklopilo kada sam stigla na čistinu sa Bri. Uživala sam u tome što sam mogla da opišem Belu i Kalenove onako kako ih ona vidi.
U Praskozorju, Bela otkriva kako izgleda život novorođenog, a sada će čitaoci otkriti kako je to izgledalo kod Bri. Jeste li razmišljali o Belinom iskustvu dok ste pisali o Brijinom, ili obrnuto?
Naravno, sve vreme sam ih poredila u svojoj glavi dok sam pisala, zato što se njihova iskustva kao novorođenih veoma razlikuju. Bela otpočinje svoj život vampira nakon opsežnih priprema, očekivanja i veoma tvrdoglavo odlučna da to želi. Bri pojma nije imala šta joj se to dešava; ona u to uleće naslepo. Ali obe se izvaredno pokažu, s obrizom na okolnosti u kojima su se našle. Verujem da bi se Bela ponašala veoma slično kao Bri da su i nju pretvorili u vampiricu na sličan način.
Kroz celu sagu Sumrak, mi upoznajemo mnoštvo različitih vampira. Da li je Bri jedina vampirica izvan osnovne postavke Sumraka za koju ste osmislili tako celovitu priču? Da li biste voleli da se pozabavite još nekim likom na tako opsežan način?
Kada bih imala sve vreme sveta i kada mi ništa ne bi odvlačilo pažnju, mogla bih da napišem po kratku priču o svakom od svojih likova; neke od njih bi mogle da postanu i mini-romani, neke romani, a neke čak i serijal romana. Neke od priča su već prilično uobličene – Arovi počeci, na primer, Markus i Didimi, Džejn i Alek, Šarlota i Piter, Alister, Denali – a o nekima nisam posebno razmišljala. Za većinu ovih priča mi ne deluje da je toliko neophodno da budu ispričane, zato što Brijina priča toliko direktno utiče na onu centralu nit pripovedanja. Nisam sigurna hoću li ikada uraditi još neku propratnu priču kao što je ova. Ipak, bilo mi je baš zabavno.
Da li vam je bilo lakše ili teže da pišete o svetu Sumraka nakon što ste ih videli na filmskom ekranu?
Okosnica priče Sumraka bila je napisana pre nego što se pojavio prvi film, tako da ne bih baš znala šta da vam kažem. Filmovi su zabavni i zanimljivi dodatak knjigama, ali nikada nisu uticali na to kako ja vidim priču u svojoj glavi.
Zašto ste odabrali da američki Crveni krst dobija deo prihoda od prodaje Kratkog drugog života Bri Taner?
Veoma me je dirnula masovna podrška koja je pružena Haitiju nakon one katastrofe. Mnoge organizacije fanova Sumraka sakupljale su novac za humanitarnu pomoć i veoma me je impresionirao trud koji su uložili u to. Želela sam da nastavim taj pokret. Mislim da je bitno da ne zaboravimo brzo na Haiti i čile sada kada se mediji više ne bave toliko njima. Potrebno je izuzetno dugo vremena da bi se oporavili od tog užasa. Njima je i dalje potrebna naša pomoć.
Šta biste vi preporučili, kojim redom da se čitaju knjige Sumrak sage sad kad je tu i Kratki drugi život Bri Taner? Da li da nakon Pomračenja pročitaju ovaj mini-roman ili da prvo završe Praskozorje pre nego što otvore Kratki drugi život Bri Taner?
Ako bih ja čitala Sumrak sada po prvi put, verovatno bih prvo pročitala Belinu priču u celini, pre nego što bih uzela priče ispripovedane iz tuđih perspektiva.