Krivična odgovornost pravnih lica

najinteresantnije, a svakako i najznačajnije je da su oba autora u različito vreme i u različitim državama došli do gotovo istovetnog zaključka, sa određenim nužnim nijansama, koje se u suštini svode na to da bi, delege ferenda, pravna lica trebala i morala autonomno krivično da odgovaraju za izvršena krivična dela.
U iznetom smislu, se oba autora zalažu za takav razvoj pravne misli koji treba da dovede do autonomne krivične odgovornosti pravnih lica, pri kojoj bi ta lica odgovarala za sopstveno ponašanje. Zato pri utvrđivanju njihove odgovornosti ne bi bilo potrebno da se utvrđuje odgovornost ili krivica pojedinih fizičkih lica. Po mišljenju autora, autonomna krivična odgovornost predstavlja najzahtevniji i najveći izazov za teoriju i praksu, jer podrazumeva stvaranje novih krivično pravnih oblika odgovornosti, koji se zasnivaju na ponašanju i delovanju pravnog lica. S obzirom na to da pravna lica nisu sposobna za krivično pravnu krivicu, nužno je da se razviju novi oblici njihove krivično pravne odgovornosti i odrede oblici i načini njihovog ponašanja, zbog kojih im se može uputiti društveni prekor. Nakon sprovedene analize svih savremenih teorija, oba autora zaključuju da bi najbolje i najčistije bilo rešenje kojim se uspostavlja uporedna odgovornost fizičkog i pravnog lica.
Cela knjiga, je znači, posvećena razradi iznete teorije o neophodnosti autonomne krivične odgovornosti pravnih lica za izvršena krivična dela.