Krvava zemlja

01.06.18 Bookwar

„Taj svet tamo, to je krvava zemlja, bez pravde, bez smisla.“
Džo Aberkrombi, „Krvava zemlja“

Džo Aberkrombi je studirao psihologiju, a bavio se televizijskom produkcijom i montažom. U pauzi između honorarnih poslova pisao je roman Oštrica koji je odmah po objavljivanju postao planetarni hit. Preveden je na više od trideset jezika, a Aberkrombiju je omogućio da se u potpunosti posveti pisanju.

Oštrica je smeštena u epsko-fantastični svet koji je nastao na ruševinama neke nepoznate tehnološko razvijene civilizacije. Glavni junak romana je Logan Devetoprsti, svojevrsna parodija na Konana Simerijanca ili, još bolje, kombinacija Konana i Grua Lutalice Serđa Aragonesa. Logan je tipičan varvarin. Krupan, snažan, grub, prost primitivac sa Severa koji se sa svojom grupom sličnobarbarijanaca bori da preživi. I uglavnom im dobro ide.

Parodija na epsku fantastiku nije ništa novo. Ono što Aberkrombija izdvaja od drugih autora i njihovih dela jeste odličan humor, sjajna karakterizacija junaka, ironične opaske, sarkastični dijalozi i akcione scene. Ovo poslednje je nešto u čemu je nenadmašan. Svaka akcija je dinamična i žestoka. Neverovatno je sa kojom veštinom tokom scena borbi povećava napetost dovodeći ih do eksplozivnog vrhunca.

Nakon velikog uspeha prvog romana Aberkrombi je napisao i dva nastavka avantura Logana Devetoprsog koji svi zajedno pripadaju trilogiji Prvi zakon. Nakon toga je napisao trilogiju Skrhano more namenjenu omladinskoj publici koju slede još tri romana iz sveta Prvog zakona.

Krvava zemlja je treći roman ove poslednje „trilogije“ u kojoj svaka knjiga može da se čita za sebe (ali je, takođe, preporučljivo da se ne čitaju bez prethodno pročitane prve trilogije). Autor je knjigu posvetio Klintu Istvudu tako da i na osnovu te činjenice možemo da pretpostavimo čime će se baviti priča. Smešten na svojevrsni epsko-fantastični Divlji zapad, pograničnu, ničiju, teritoriju između Saveza i Carstva gde važi samo zakon kolt… ovaj… mača. Ljudi koji naseljavaju ove prerije jesu siromašni, ali su i nepošteni. Glavna junakinja Šaj Saut živi na farmi u okolini gradića Čist Račun smeštenog u samom središtu Bliske zemlje. Ona pokušava da zaboravi svoju ružnu i krvavu prošlost i da živi mirnim životom zajedno sa svojim poočimom Jagnjetom (misterioznim Severnjakom kome nedostaje jedan prst). Posle otkrića zlatne žile u Dalekoj zemlji Bliska zemlja je postala samo još jedna teritorija kroz koju mase onih obuzetih zlatnom groznicom moraju proći kako bi došli do SVOG zlata. Međutim, sve što je lepo u životu Šaj Saut ima svoj kraja. Grupa razbojnika pali njenu farmu i otima joj malu sestru i brata. Šaj i Jagnje kreću u poteru, a put ih vodi pravo do Pregiba. Pregib je tipično rudarsko mesto, smešteno u samom srcu Daleke zemlje, sa gomilom saluna, kockarnica, bordela i ostalih rudnika zlata za sve one koji kopaj po džepovima rudara. Tamo život ne vredi mnogo više nego u ostalim krajevima sveta koje je stvorio Aberkrombi. Naprotiv. Pored dosta drugih opasnostima sa kojima se suočavaju Šaj i Jagnje tu su i i Utvare (lokalna varijanta Indijanaca) i Nikomo Koska, plaćenik koji rado radi za onog koji mu plati. Ili ne.

Nakon romana Junaci u kojima nas je autor „udavio“ akcionim scenama borbe povezanih gotovo nikakvom radnjom i dosadno jednodimenzionalnim junacima i njihovim banalnim dijalozima Krvava zemlja deluje kao pravo (mada blago) osveženje. Cinični dijalozi i sarkastične opaske ponovo funkcionišu u skladu sa pričom, karakterizacija novih junaka je temeljna i ubedljiva (šteta što ih ima tako malo), a Divlji zapad savršeno funkcioniše kao scenografija. Autor je ipak morao da posegne za svojim kecom iz rukava, a to je povratak Logana Devetoprstog (mada ni jednom nije pomenuto njegovo ime i mi zapravo i ne znamo da li je to baš on ili neko sa sličnom biografijom). Ma koliko ružan i sirov Logan je najprivlačniji i najšarmatniji lik kojeg je Aberkrombi stvorio. Dovoljno je staviti mu mač u ruke i ostaviti da sve poteče svojim uobičajenim krvavim tokom.

Možda je najbolje što junaci zapravo i nisu junaci. Niko od likove koje je Aberkrombi stvorio nije ni potpuno dobar ni potpuno za… dobro… neki jesu. Smestivši ih u sivu zonu i nikako ih ne puštajući da je napuste načinio je genijalan spisateljski potez. Od svakog „junaka“ i „junakinje“ možemo očekivati bukvalno sve. Dobri postaju loši, a loši postaju još lošiji, ali iz najboljih namera.

Krvava zemlja je splet crnog humora, ciničnih opaski, sarkastičnih dijaloga, akcije i nasilja. Aberkrombi je već prvim romanom uspostavio formulu koju kroz ceo njegov opus ne napušta. A ta formula i posle devet romana, iako više nije tako originalna, i dalje je pravo osveženje u odnosu na većinu savremenih dela.

Piše: Milan Aranđelović