Letopis srpske fotografije 1839-2008

13.08.10

Nedavno je objavljena knjige “Letopis srpske fotografije 1839-2008” Gorana Malića, koja ukazuje na najvažnije trenutke iz 170 godina duge istorije nacionalne fotografije
ŠETNJA kroz galerije pokazuje da Srbija, posebno Beograd, ima lepu fotografsku produkciju. Godišnje se postavi oko sedamdesetak izložbi fotografije. Nisu sve velike, niti jednako značajne, niti su to uvek istaknuti autori, ali po rečima istoričara i umetnika fotografije Gorana Malića, autora nedavno objavljene knjige “Letopis srpske fotografije 1839-2008” - važno je da se radi.

- Ono čega skoro da uopšte nema su istoriografski i istraživački projekti. Istorija srpske fotografije nam je najslabija tačka, čak toliko slaba da se praktično ne može ni govoriti o srpskoj fotografskoj istoriografiji. Ali i ne čudi što je tako kad Grupa za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu nema nijedan kurs istorije srpske fotografije, a nikad ga i nije imala. Kad se istoriografija jedne oblasti kulture ne podstiče na institucionalnom nivou onda nema ni načina da bilo kako zaživi. Sve je prepušteno inicijativama pojedinaca, a i njih je sve manje - kaže Malić.

Autor knjige “Letopis srpske fotografije 1839-2008” (izdavač “Fotogram”) pokušao je da ispravi “krivu fotografsku Drinu” tako što je prvi put u istoriji srpske kulture, na 240 stranica, i kroz 165 reprodukcija fotografskih dela, sabrao i opisao najvažnije trenutke iz 170 godina duge istorije nacionalne fotografije. U knjizi koja je neka vrsta brzog priručnika, sa odrednicama koje su raspoređene hronološkim redom, pominje se više od 600 imena.

- Nastojao sam da srazmerno doprinosima nekih autorskih ličnosti, ispravim nepravdu i rehabilitujem mnoge zaboravljene stvaraoce. Znam da je ovo skroman korak, ali vredelo je da se pomenu autori poput Petra Veljkovića, Ratimira Stefanovića, Svetozara Grdijana, Vladimira Zalenskog, Čedomira Kuševića, Julija Brežana, Petra Vraneša, Dragutina Grbića, Predraga Pećinara... - kaže Malić o svom pionirskom poduhvatu.
Svetom je nedavno prohujala vest da su u Americi slučajno pronađeni dragoceni i nepoznati stakleni negativi slavnog Ansela Adamsa. Nama, po Malićevim rečima, to ne bi trebalo da je neobično.
- Mnogi naši Adamsi stoje takođe neotkriveni. Mi smo u prednosti, jer znamo ko nam je neotkriven, ali šta to vredi kad vreme prolazi a na tome se ništa ne radi. Pojedinac ne može da pravi čuda, jer to je, uglavnom, stvar institucija, muzeja, ministarstva kulture.
Deo problema bi verovatno rešilo otvaranje srpskog Muzeja fotografije, ali naš sagovornik nema utisak da ćemo takvu instituciju u dogledno vreme dobiti. Pokrenuto je nekoliko takvih akcija u poslednjih tridesetak godina, podseća on, i sve su se završile neuspešno jer iza svih su stajale lične ambicije pokretača.

- Svi bi da budu direktori muzeja fotografije, a niko ne bi da prekopava dokumente po prašnjavim tavanima. Ili da sopstvenim novcem otkupljuje artefakte po buvljim pijacama. S druge strane, postojećim muzejima nije u interesu osnivanje nove takve institucije jer finansijski kolač je jedan i što je više korisnika kriške kolača su sve manje. A treća kočnica tome je što svaki srpski muzej tobože ima odeljenje, ili kustosa, za fotografiju, i onda, naravno pitaju: “Šta će nam muzej fotografije, kad smo mi to pitanje zbrinuli u svom muzeju”? - A ono što ne pitaju je pitanje svih pitanja: da li se bave fotografijom na način dostojan tog medija i da li njihovi kustosi uopšte poznaju medij čije artefakte drže u kutijama za cipele? Kako bi bilo da bar jedan od tih silnih muzeja pokrene javnu akciju prikupljanja fotografske građe? Koji će se muzej pohvaliti da je njegov kustos obišao srpske majstore fotografije i ponudio im otkup radova?

Status takozvane umetničke fotografije, ili, bolje je reći kreativne fotografije, u nas nije dovoljno iskorišćen. On nominalno postoji - fotografija je uvrštena u zakon o kulturi. Pitanje je šta će se sada novo dogoditi pošto je reč fotografija uvrštena u zakon? Koliko se do sada može videti to je mrtvo slovo na papiru, dodaje on, jer udruženja fotografa ne sarađuju, ili bar ne dovoljno. Niko ne postavlja nikakve zahteve, niko nema ideje, nema programe, pa je onda svejedno da li je fotografija u zakonu ili nije.
- Bilo bi od velike koristi kad bi se pri Ministarstvu kulture pokrenuo ciklus akcija, od istoriografskih do sagledavanja i predstavljanja savremenog stvaralaštva, i kad bi se najzad našla sredstva za prikupljanje i istraživanje fotografske baštine. Nekad smo imali Republički zavod za međunarodnu kulturno-tehničku razmenu, oni su znali svoj posao i podsticali su takve akcije. A onda je sve to otišlo u bestraga. Ko je danas preuzeo ulogu tog zavoda, ko opskrbljuje izložbama srpske kulturne centre po svetu? Ja sam umetnik 40 godina i nekada sam sve to znao, dobijao biltene, pozive za učešće na izložbama preko međunarodne saradnje. Čudna stvar, danas, u eri povišene informativnosti ništa od toga ne znam: ni ko, ni gde, ni šta, a ni ko je odgovoran za taj nemar?

Bane ĐORĐEVIĆ

15.06.10 Politika

Prva hronika fotografije u Srbiji, koja prati 170 godina razvoja ovog vida umetnosti na našim prostorima, odnedavno je dostupna javnosti.
Knjiga „Letopis srpske fotografije 1839–2008”Gorana Malića, u izdanju „Fotograma” iz Beograda, koja je odskora dostupna našoj publici, prvi put u istoriji srpske kulture, na 240 stranica, i kroz 165 reprodukcija fotografskih dela, sabira i opisuje najvažnije trenutke iz 170 godina duge istorije srpske fotografije.Podsećajući na pojave i događaje sa početka 19. i potom 20. veka, autor je ponudio sveobuhvatan uvid u razvoj fotografije na našim prostorima, prateći jasne metodološke principe, oslanjajući se na štampani, publikovani materijal, na ono što je bilo i ostalo na taj način dostupno javnosti, ali i na građu iz arhiva. Malić u ovoj hronici prati srpsku fotografiju u širim društvenim okvirima, držeći se, prema rečima kritike, fotoklupske logike i estetike, ne zaboravljajući vreme početaka društvenog priznanja fotografije kao umetnosti. Ovo delo koje, prema rečima recenzenta prof. dr Miodraga Jovanovića, nije voluminozno, svakako jeste monumentalno, jer, pored temeljnog i veoma emotivnog prikaza razvoja ovog vida umetnosti, otvara put ka ostvarenju još jednog važnog cilja – pisanju prve enciklopedije srpske fotografije. Mnoštvo podataka i preko 620 pomenutih imena knjigu čini posebno vrednom, dok hronološka preglednost omogućava relativno lako putovanje kroz sve faze razvoja fotografije koje se mogu selektovati i obraditi kada je domaći kulturni prostor u pitanju.Malić je, kako sam kaže, na knjizi radio nešto preko dve godine, ali je ona, zapravo, proizvod znatno dužeg posvećenja ovoj temi i interpretacije građe koja je sakupljana i proučavana gotovo tri decenije.
– Naime, istorija srpske fotografije nema proučene pojedine oblasti, mi ne znamo kako je tekao razvoj portreta, a ni kako su se razvijale druge teme i motivi dok ni posle sedamnaest decenija trajanja fotografije u Srbiji nemamo ni osnovni, makar i sažeti, imenik autora, niti znamo njihove biografije. Kod nas se pominje večitih desetak do petnaest imena, pa se tako stiče utisak da su istoriju naše fotografije gradili samo Anastas Jovanović, Milan Jovanović, Rista Marjanović i pet-šest savremenika iz druge polovine 20. veka. Iz tako skučene interpretacije ispada da je istorija naše fotografije siromašna. Nastojao sam da, srazmerno doprinosima nekih autorskih ličnosti, ispravim nepravdu i rehabilitujem mnoge zaboravljene stvaraoce, poput Petra Veljkovića, Ratimira Stefanovića, Svetozara Grdijana, Vladimira Zalenskog, Čedomira Kuševića, Julija Brežana, Petra Vraneša, Dragutina Grbića ili Predraga Pećinara – objasnio je Malić na predstavljanju knjige u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda.
Da podsetimo, Malić (1947)jeistaknuti istoričar srpske fotografije, autor više samostalnih izložbi fotografije i većeg broja studijskih i kustoskih projekata, problemskih ili monografsko-biografskih, opšte i srpske fotografske istorije 19. i 20. veka.

M. Dimitrijević

09.06.10 TANJUG

Ova knjiga prvi put u istoriji srpske kulture, na 240 stranica, i kroz 165 reprodukcija fotografskih dela, sabira i opisuje najvažnije trenutke iz 170 godina duge istorije srpske fotografije u kojoj se pominje 620 imena.

Dr Miodrag Jovanović ocenio je da se autor opredelio za čvrstu koncepciju da napravi hroniku koja prati period od 170 godina trajanja srpske fotografije. Ova je knjiga monumentalna, iako nije velika po dimenzijama, rekao je Jovanović.

Da je ovo izdanje proizvod dugogodišnjeg rada i posvećenosti ovoj vrsti umetnosti koje se ogleda kroz brojne citate i reprodukcije, ocenio je dr Aleksa Trbović.

On je kazao da su dogadjaji u ovoj knjizi hronološki poredjani iz godine u godinu i da je prednost toga što postoji uporedni pristup kroz koji se može videti gde smo mi bili u odnosu na vreme kada je neka fotografija nastala.

Trbović je, kao još jedan kvaliteta ove knjige, naveo hronološko navodjenje činjenica, kao i to da je za svaku fotografiju navedena tačna godina nastanka, zatim u čijem se vlasništvu nalaze dela, što je preporučio i budućim piscima.

On je pohvalio i to što je Malić obuhvatio i autore koji se nalaze van granica današnje Srbije, a koji su doprineli razvoju srpske kulture.

Dr Dragan Bulatović ocenio je da Malić nije zaboravio početke fotografije, koje "stavlja u službu budućosti".

Malić (1947) je istaknuti istoričar srpske fotografije. Autor je više samostalnih izložbi fotografije i većeg broja studijskih i kustoskih projekata, problemskih ili monografsko-biografskih, opšte i srpske fotografske istorije 19. i 20. Veka. Objavio je više stručnih knjiga.