Alan Mur je rođen 1953. u Nortemptonu, skoro potpuno slep na levo oko i sasvim gluv na desno uvo. Dok je otac zarađivao za život u obližnjoj pivari, a majka slagala slova u lokalnoj štampariji, malog je Alana čuvala njegova poprilično čudna i veoma religiozna baba. Prepušten samom sebi (i babi), Mur je provodio dane zaronjen u fantastičnu literaturu bajki, legendi i avanturističkih romana, sve dok u sedmoj godini nije otkrio strip. Otkriveni američki superheroji odredili su mu dalji tok detinjstva, a bogme i celokupnog života. Fascinacija izdanjima DC-ija i Marvela trajala je negde do petnaeste godine kada se Alan susreo sa andergraund scenom i počeo da se oduševljava Spiritom Vila Ajznera, Krambovskim stripovima i čedom Harvija Kurtcmana, časopisom Mad. Andergraud stripovi u kojima je u to vreme plivao usmerili su ga ka objavljivanju svojih crteža u fanzinima – a odatle do izbacivanja iz škole zbog dilovanja LSD nije bio baš dug put (!). Nije se mogao upisati ni u jednu školu, pa je morao da striže ovce (ništa poker, čisto friziranje životinja) i čisti klozete. U to vreme Mur je pustio svoje pipke u raznoraznim granama umetnosti – počeo je da piše tekstove za pesme i da učestvuje na koncertima, radio na časopisima i učestvovao u javnim čitanjima poezije. Tako je i upoznao svoju buduću ženu Filis, kojom se oženio sa 20 godina. Kada mu je saopštila da je trudna, odlučio je da je kranje vreme da pokuša da se full time bavi crtanjem i pisanjem i dao otkaz. Naredni korak bilo je slanje svojih radova svim mogućim britanskim časopisima gde bi se mogao uhlebiti. Objavljivao je puno, pod raznim pseudonimima, ali najčešće bez honorara. Posle par godina crtanja, shvata da je previše spor i nedovoljno dobar crtač, pa se, na sreću budućih pokolenja strip čitalaca, odlučuje za pisanje. Pokolenja će mu biti ne manje zahvalna na tome što je preskočio opciju da postane novinar muzičkog časopisa od čega je digao ruke.
U Murovom bavljenju strip scenarijem važan je bio jedan drugi Mur, Stjuart, u to vreme urednik i scenarista Marvel UK-a, koji mu je održao kratko ali neviđeno korisno predavanje o tome kako scenario treba da izgleda i kako ga i kome prodati. Mur je napao na dva fronta, i udario istovremeno na Marvel UK i 2000 AD, gde je dobio na literarni tretman kraće stripove, čime se zanimao par godina...
30.05.07
Superheroji su prevaziđeni
Milan Vuletić
Izdavačka kuća „Beli Put” iz Beograda predstavila je nedavno mnogobrojnim domaćim ljubiteljima stripa čuvenu „Ligu izuzetnih džentlmena” američkih crtača Alana Mura i Kevina O Nila. Vlasnik i glavni urednik „Belog puta” Milan Vuletić govori za naš list zašto se kao izdavač odlučio prvenstveno za strip i grafičke novele, ali i o bibliotekama koje nemaju dodirnih tačaka sa ovim popularnim žanrovima.
Milan Vuletić je ličnost uzbudljive biografije. Diplomirani astrofizičar, nekadašnji predavač na Institutu za astronomiju u Beogradu, vlasnik uspešne firme „BS procesor”, proučavalac civilizacije Maja...
Objavili ste nedavno „Ligu izuzetnih džentlmena”. Otkud interesovanje baš za taj strip?
Ambicija nam je da našim čitaocima predstavimo neka od najvažnijih dela, ne samo kada je u pitanju strip. Razlika u odnosu na većinu izdavača je što ne jurimo aktuelne hitove. Pokušavamo da objavimo knjige za sva vremena. Stripove smo svrstali u pet biblioteka: „Grafičke novele”, „Integrali”, „88”, „Stripovi, stripovi” i „Veliki klasici”. „Liga izuzetnih džentlmena” je jedna od knjiga koja je zaslužila mesto u našoj večnoj biblioteci. Pored Lige, tu su i Betmen, Sin Siti, Sto metaka, Propovednik...
Na osnovu kojih kriterijuma birate svoja izdanja?
„Beli Put” ima sjajnu situaciju, a to je da je broj kvalitetnih dela drastično veći nego što mi to možemo da postignemo. Malo smo tržište, mala zemlja, mali broj čitalaca i nismo u stanju da pratimo čitavu svetsku produkciju. Izbor najbolje od najboljeg je zaista lak i nastavićemo da objavljujemo knjige koje bi trebalo da kod svakog čitaoca zauzmu posebno mesto.
Na forumima sajtova o stripovima često „prozivaju” Vaša izdanja kao skupa. Da li je to tačno?
Na žalost, naše knjige jesu relativno skupe kada se pogleda trenutna platežna moć. Ali, u odnosu na kvalitet izbora i tehničku realizaciju knjige, to je najmanje 50 odsto ispod realne cene. Ista takva knjiga bi u Hrvatskoj koštala duplo.
Smatrate li strip ekskluzivnom umetnošću ili domenom subkulture?
S obzirom da se bavim književnošću, trudio sam se da objavljujem priče vrhunskog književnog dometa. Enki Bilal, recimo, ne želi da učestvuje na događajima koji su posvećeni samo stripu, jer on sebe smatra umetnikom koji stvara i, pored ostalog, koristi strip kao medij.
Na sajtu „Belog puta” piše da se danas ne zna ko su dobri, a ko loši momci. Pravila modernog stripa?
Time smo hteli da istaknemo da „Beli Put” nema nameru da objavljuje stripove o superherojima. Grafička novela, koju su stvorili američki crtači poput Frenka Milera, Alana Mura, Nila Gejmana, je nastala kao potreba da se prevaziđe stereotip da su dobri uvek dobri, plavuše su dobre, crnke su loše i slične podele. Moderni strip, kao i velika literatura, tretira velike teme gde stvari nisu crno-bele. Priče o superherojima ćemo prepustiti drugim izdavačima.
Planirate li knjige iz teorije stripa?
Kupili smo prava za ogroman broj knjiga i tu ima puno dela iz teorije i istorije stripa. Jasno je da ne možemo da počnemo od takvih knjiga, jer trenutnim izdanjima nadoknađujemo sve što je za proteklih 15 godina bilo uskraćeno našoj publici.
Anima i manga stripovi iz Japana su relativno novi za naše čitaoce. Da li ste zainteresovani za ovu tradiciju stripa?
U ovom trenutku nemamo puno snage da ispratimo na pravi način i japansku školu. Ali cenimo njihovu tradiciju i u neko buduće vreme sasvim sigurno ćemo ih pokazati našim čitaocima.
Uskoro dela Kurta Vonegata
Milan Vuletić ekskluzivno za „Politiku” najavljuje da će „Beli Put” na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstaviti i biblioteku lepe književnosti za odrasle. Jedno od prvih izdanja biće Izabrana dela Kurta Vonegata. Kako kaže, priređivački tim „Belog puta” jednoglasno je izabrao nedavno preminulog autora za prvog pisca kojim će ova kuća predstaviti svet beletristike. Za sada se radi o romanima „Galapagos”, „Plavobradi”, „Doručak šampiona” i „Kolevka za macu”.
Biljana Stojaković
10.04.07 B92
Liga izuzetnih džentlmena
Izdavačka kuća Beli Put objavila je ovih dana svoju najnoviju grafičku novelu Liga izuzetnih džentlmena Alana Mura i Kevina O Nila.
Nakon objavljivanja grafičke novele Frenka Milera "300", izdavačka kuća Beli Put je nastavila sa objavljivanjem najznačajnijih dela devete umetnosti.
Dugoočekivani serijal Alana Mura "Liga izuzetnih džentlmena", kao i druga dela ovog autora, različit je od svega postojećeg u svetu stripa. Glavni junaci su zapravo likovi iz romana avanturističke književnosti 19. veka – Alan Kvotermejn iz "Rudnika cara Solomona", Kapetan Nemo, "Nevidljivi čovek", Mina Harker iz "Drakule", Doktor Džekil i njegov antipod gospodin Hajd...
Oni su angažovani kao agenti tajne službe u borbi protiv neprijatelja Britanske imperije, koja pak „nikada nije mogla sa sigurnošću da razlikuje svoje heroje od svojih čudovišta“. Ovakva najava obećava odličnu priču punu murovske osobenosti.
Ova grafička novela može se nabaviti u svim boljim knjižarama po ceni od 998 dinara.
