Alan Mur je rođen 1953. u Nortemptonu, skoro potpuno slep na levo oko i sasvim gluv na desno uvo. Dok je otac zarađivao za život u obližnjoj pivari, a majka slagala slova u lokalnoj štampariji, malog je Alana čuvala njegova poprilično čudna i veoma religiozna baba. Prepušten samom sebi (i babi), Mur je provodio dane zaronjen u fantastičnu literaturu bajki, legendi i avanturističkih romana, sve dok u sedmoj godini nije otkrio strip. Otkriveni američki superheroji odredili su mu dalji tok detinjstva, a bogme i celokupnog života. Fascinacija izdanjima DC-ija i Marvela trajala je negde do petnaeste godine kada se Alan susreo sa andergraund scenom i počeo da se oduševljava Spiritom Vila Ajznera, Krambovskim stripovima i čedom Harvija Kurtcmana, časopisom Mad. Andergraud stripovi u kojima je u to vreme plivao usmerili su ga ka objavljivanju svojih crteža u fanzinima – a odatle do izbacivanja iz škole zbog dilovanja LSD nije bio baš dug put (!). Nije se mogao upisati ni u jednu školu, pa je morao da striže ovce (ništa poker, čisto friziranje životinja) i čisti klozete. U to vreme Mur je pustio svoje pipke u raznoraznim granama umetnosti – počeo je da piše tekstove za pesme i da učestvuje na koncertima, radio na časopisima i učestvovao u javnim čitanjima poezije. Tako je i upoznao svoju buduću ženu Filis, kojom se oženio sa 20 godina. Kada mu je saopštila da je trudna, odlučio je da je kranje vreme da pokuša da se full time bavi crtanjem i pisanjem i dao otkaz. Naredni korak bilo je slanje svojih radova svim mogućim britanskim časopisima gde bi se mogao uhlebiti. Objavljivao je puno, pod raznim pseudonimima, ali najčešće bez honorara. Posle par godina crtanja, shvata da je previše spor i nedovoljno dobar crtač, pa se, na sreću budućih pokolenja strip čitalaca, odlučuje za pisanje. Pokolenja će mu biti ne manje zahvalna na tome što je preskočio opciju da postane novinar muzičkog časopisa od čega je digao ruke.
U Murovom bavljenju strip scenarijem važan je bio jedan drugi Mur, Stjuart, u to vreme urednik i scenarista Marvel UK-a, koji mu je održao kratko ali neviđeno korisno predavanje o tome kako scenario treba da izgleda i kako ga i kome prodati. Mur je napao na dva fronta, i udario istovremeno na Marvel UK i 2000 AD, gde je dobio na literarni tretman kraće stripove, čime se zanimao par godina...
15.06.19 Danas
V u „čarobnoj“ varijanti
Jedno od najuspelijih ostvarenja u svetu stripa i ključno delo u karijerama njegovih tvoraca, britanskih autora Alana Mura i Dejvida Lojda, antiutopija V kao vendeta / V for Vendetta pojavilo se, još jedanput u Srbiji, nakon izdanja koje je 2006. potpisao Beli Put, sada u najobimnijem i najluksuznijem izdanju koje nosi etiketu novosadske Čarobne knjige.
Album sa svih deset svezaka – koje su se, u izdanju DC Comics, pojavile tokom 1988. i 1989, a kasnije u luksuznim izdanjima istog izdavača – 30th Anniversary Deluxe Edition i Absolute Edition – „obogaćen je dodatnim stranicama stripa i ilustracijama umetnutim u tok priče, i sa znatno podrobnijim pratećim sadržajem“.
„V je nešto što se dešava kad moja uvrnuta ličnost dođe u dodir s Dejvidovom uvrnutom ličnošću i to je nešto što nijedan od nas dvojice ne bi mogao da stvori sam“, zabeležio je Alan Mur u svom tekstu, koji se pojavio u magazinu Vorior broj 17, tokom prvobitnog štampanja stripa V kao vendeta, u Velikoj Britaniji, oktobra 1983.
„Orvel. Haksli. Tomas Diš, Sudija Dred. Pokaj se, Harlekine!, reče časovničar Harlana Elisona. Čovek-mačka i Vrebač u gradu na ivici sveta od istog autora. Dr Fajbs i Teatar krvi Vinsenta Prajsa. Dejvid Bouvi. Senka. Noćni Gavran. Betmen. Farenhajt 451. Pisanje škole naučne fantastike Novi svetovi. Slika Maksa Ernsta Evropa nakon kiša. Tomas Pinčon. Atmosfera britanskih filmova o Drugom svetskom ratu. Zatvorenik. Robin Hud. Dik Tarpin…
U svemu tome bilo je nekih elemenata koje sam mogao da upotrebim, ali ma koliko pokušavao, nisam mogao da sklopim koherentnu celinu iz razbacanih delova“, objašnjava Alan Mur putanju kojom se kretao u kreiranju serijala V u istom tekstu. On dodaje kako je, u nekom momentu, nakon dužeg razvijanja cele ideje, njegova zamisao o glavnom liku bila da je on neka vrsta begunca, psihološki izmenjenog boravkom u vladinim koncentracionim logorima… da je sledeća faza bio naziv V kao vendeta, koji je došao od urednika Deza Skina, i da je Dejvid Lojd definisao junaka kao oživelog Gaja Foksa s papirnim maskama (Foks je bio član grupe provincijskih engleskih katolika koji je isplanirao Barutnu zaveru 1605).
Dakle, zastrašujuća priča o gubitku slobode i identiteta u jezivo uverljivom totalitarnom svetu, smeštena u zamišljenu budućnost Engleske koja je potonula u fašizam (1997/98) pred sam kraj veka i milenijuma, dobila je tako svoju literarno-vizuelnu definiciju. V, dakle, postaje pripovest o životu potlačenih u autoritarnoj policijskoj državi i iskupljenju koje potiče iz snage ljudskog duha koji ustaje protiv nje. Je li to terorizam ili borba za slobodu, pitanje je koje će čitaoce držati do poslednje table ovog stripa. A i nakon toga. „Uz obilje Šekspirovih citata, V kao vendeta svojevrsni je krvavi magbetovski pir“, još jedan je mogući nivo definisanja ovog dela, a zabeležio ga je Ivan Jovanović, prevodilac.
Engleski pisac Alan Mur (1953) najpoznatiji je po svojim strip scenarijima. Krajem 1960-ih počeo je da objavljuje pesme i eseje, a pokrenuo je i sopstveni fanzin Embrio. Tokom 1970-ih postao je karikaturista i njegovi radovi su se pojavljivali u muzičkim magazinima Saunds i NME. Početkom 1980-ih objavljuje stripove u revijama 2000 AD i Vorior, kao i u Marvel UK. U tom periodu prve značajnije uspehe postigao je oživljavanjem starog serijala Čudotvorac / Miracleman, a počeo je da radi i na legendarnom mini-serijalu V kao Vendeta. NJegov prvi američki angažman bio je rad na serijalu Saga o Stvorenju iz Močvare / Saga of the Swamp Thing, koji je započeo 1983. i koji mu je doneo uvažavanje i kod kritike i kod čitalaca, a grafičkom novelom Nadzirači / Watchmen (Čarobna knjiga), remek-delom iz 1986. koje je redefinisalo stripski medij, stekao je ugled kao jedan od najznačajnijih autora u istoriji stripa. Do kraja 1980-ih, Mur je objavljivao svoje grafičke novele, ali pisao je i priče o Betmenu i Supermenu.
Krajem 1980-ih započeo je serijal Iz pakla / From Hell, a krajem 1990-ih stvorio je popularne serijale – Liga izuzetnih džentlmena / The League of Extraordinary Gentlemen i Prometej / Promethea. Mur je i dalje aktivan kao scenarista, a među njegove značajnije radove spada i serijal Neonomikon – Providens / Neonomicon – Providence (Čarobna knjiga). Pored velikog broja stripova, napisao je i dva romana. U privatnom životu, Mur je okultista i ceremonijalni mag i zastupa anarhistička gledišta.
Dejvid Lojd (1959) strip karijeru započeo je 1977. nakon obuke u marketingu: „idealno mesto da se nauči kako da se crtežom privuče pažnja“, govorio je. Pažnju je privukao kad je počeo da crta za britanski ogranak Marvela, i učestvovao u stvaranju jednog od njihovih najpopularnijih likova – usamljenog borca protiv kriminala Noćnog Gavrana, koji je preteča njegovog najpoznatijeg junaka V, u planetarno uspešnom serijalu V kao Vendeta, koji je kreirao sa Alanom Murom 1980. Od tada je radio mnoštvo stripova uključujući Hellblazer, Aliens, Global Frequency i War Stories. Kasnije su mu povaljeni triler Kickback i ilustrovani komentari o Sao Paolu. Bio je od presudnog značaja u stvaranju prve večernje škole crtanja i strip umetnosti u Britaniji, koja se razvijala nekoliko godina u Londonu.
V kao vendeta gostovao je i na velikom platnu – 2005. snimljen je američko-britanski maučnofantastični triler u režiji DŽejmsa Mektiga, u Srbiji premijerno prikazan 2006. godine.
Piše: D. Stošić
