Ana Stjelja (autor)
... Reč ima dom u jeziku. Jezik je riznica koju pesnik baštini, reč po reč. Koliko uzme, toliko svom jeziku mora da vrati, kao po zakonu prirode. Ume reč da u sebe sažme vreme i događaje, kao u zapretenu vatru, a onda pesnik sve to otvara kao lamente i ispisuje svoje novotvorine. Vraća uzeto da bi bilo dato. Na tom jasnom putu pevanja sa suptilnim osećanjem jezika je i pesnička knjiga „Lira Divina“, Ane Stjelje.
... Stvarnost je često kavez, i kad pesnikinja kaže „bežim od stvarnosti“ ona, ustvari, svojim promislima nastoji da preinači stvarnost koristeći tri stvaralačka elementa: ljubav, lepotu i večnost“ (novi ciklus). Stjelja je u ovom ciklusu
ispisala i jednu sjajnu odu ženi („Žena“) koja je „autentična replika Evinog tela“. Pesnikinja je ženu kao ljudsko biće opisala stihovnim mislima, njenu svaku narav i vrlinu stalno imajući na umu Balzakovu misao da „žena je kraljica sveta i ropkinja želja“. Zato svaki stih donosi karakterologiju žene, koja u svojim kontrastnim principima ima dvojnost, obuhvata, što je u biti potrebno da bi opstala kao žena, kao roditeljka, kao intelektualka, kao neko ko se mora spustiti niže od svoje visine, kao primalac svega što joj jeste ili nije po volji. „Lira divina“ je završni ciklus ove istoimene knjige koja je svoj lirsko drevni otisak „ponela“ iz grčke mitologije, stavljajući u naslov „liru“ koju je „Bog Hermes, napravio od velikog kornjačinog oklopa, koji je pokrio životinjskom kožom i rogovima od antilope“. Po grčkoj mitologiji se „verovalo da zvuk lire donosi vedrinu i duševnu ravnotežu“, a pesnički uverljivo ova poezija dodiruje autentične strune pevanja sa retorikom koja uzbudljivo uznačuje pravilnu rimu dok proklamuje mudrost i dobrotu. Pesnikinja Ana Stjelja ima svog Boga, svoju muzu, ona je s njom u oblacima duha sigurna pera, dotiče je stvaralačka svetlost.
... Na momente, pesnikinja je poistovećena sa svojom muzom, dok čitate njenu poeziju imate utisak da vam ona svoje stihove došaptava, neke ponavlja da proveri da li ste ih upili sasvim, a na momente, muza joj je sluga, koja dolazi do Bodlera, Lorke, Rumija, Bajrona, Njegoša, Disa, Desanke... („Anđeo od pene“). Ono što im je zajedničko to je stihovni damar i „kosmos celi“. Pesničke melodije otpuštene sa njihove lire su samo „segmentovani govorni nizovi“ kojima se pridružuje, makar kap „Lire divine“ odakle je sagrađen „most od pene“ pa poetičko hodočašće može da počne svakog trena.
iz recenzije Milijana Despotovića
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Ana Stjelja - izdavač; 2015; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 89 str.; 978-86-918903-0-8;
