Majstor i Margarita

14.03.04 Večernje novosti

ROMAN "Majstor i Margarita" pisan je gotovo u tajnosti. Bulgakov je između 1928. i 1931. godine prijateljima čitao samo odlomke. Poslednjih godina piščevog života u dovršavanje ovog remek-dela bila je upućena samo piščeva supruga Jelena Sergejevna i delimično njena sestra Olga Bokšanska. Ipak, u radu na romanu Mihailu Bulgakovu pomagala je jedino žena. "Poslednjih dana pred smrt", seća se Bulgakovljev kolega, lekar Semjon LJanders, "Mihail Afanasjevič je svojoj ženi diktirao ispravke poglavlja svog poslednjeg velikog romana. Nije sam mogao da piše, soba mu je bila zamračena, ali je svaka njegova reč bila ozarena".
Kada je pisac umro, sa romanom su se upoznali mnogi iz umetnikovog okruženja. "Majstora i Margaritu" su u rukopisu, nakon Bulgakovljeve smrti pročitali i Ana Ahmatova i romanopisac Venjamin Kaverin (našim čitaocima poznat po romanu "Pred ogledalom"). Jelena Sergejevna se zavetovala mužu da će roman objaviti kad-tad i to je učinila.
Roman "Majstor i Margarita" najpre se pojavio nekompletan, što je bilo tipično za sovjetska cenzorska vremena. Štampan je u dve sveske časopisa "Moskva", u broju 11 za 1966. godinu (stranice 6. do 130. časopisa) i u broju 1 za 1967. godinu (stranice 56. do 144). Deo neobjavljenih poglavlja doštampan je naredne godine na ruskom jeziku i izdat u Bernu, u Švajcarskoj. Delo je potom kompletno štampano u ruskim emigrantskim krugovima u inostranstvu, u izdanju frankfurtskog preduzeća ruske literatura "Setva" ("Posev"). Tek 1973. godine objavljena je u SSSR-u kompletna verzija romana i od tada on počinje da živi ne samo svoj literarni, već i teatarski i filmski život.
Delo "Majstor i Margarita" doživelo je mnoštvo dramatizacija u svetu i u Bulgakovljevoj otadžbini. Postavljeno je u moskovskom Teatru na Taganki (premijera 6. aprila 1977, reditelj Juri LJubimov), na maloj sceni Hudožestvenog teatra pod nazivom "Bal uz sveće" godine 1984, pa i u nas, na sceni Narodnog pozorišta (premijera 6. aprila 1982, režiser Aleksandar Petrović). Roman Mihaila Bulgakova više je puta filmovan, a režiseri su bili Andžej Vajda i već spomenuti Aleksandar Petrović Kompozitor Slonimski, prema motivima romana, tokom sedamdesetih sačinio je libreto i komponovao operu "Voland".
Ono što je za recepciju ove knjige daleko važnije jeste da je roman "Majstor i Margarita" najispitivaniji i najviše komentarisan od svih sovjetskih dela dvadesetog veka. Literatura o "Majstoru i Margariti" danas se meri hiljadama stranica i pisana je na ruskom, srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Aleksandar GATALICA


Večernje novosti
14.03.2004.

Genijalno ruganje

TUŽNA sudbina romana "Majstor i Margarita" poklapa se sa prilikama u kojima su publikovana mnoga dela napisana u Sovjetskom Savezu. Nije drugačije moglo ni biti, jer ova knjiga netipična je za vreme kada je napisana. Prikazati Volanda, nečistu silu koja dolazi u Moskvu i izvrće ruglu sav socijalistički poredak, bilo je za ono vreme u najmanju ruku hrabro. "Majstor i Margarita" ima, međutim i drugu, lirsku liniju. Ova priča vezana je uz Margaritu, oličenje svega čistog i neiskvarenog, onog što je zaostalo za prošlim presocijalističkim vremenima. Čitava savremena priča to, kako se obično zove "Jevanđelje po Volandu", preseca se pričama iz Hristovih vremena i vladavine Pontija Pilata. Ovakva knjiga nije mogla biti štampana 1940. godine u SSSR-u, već tek krajem 1966. i početkom 1967. godine. Možda bi interesantno bilo pogledati u kakvoj je duhovnoj klimi završeno, a u kakvoj štampano ovo remek-delo, uz "Arhipelag Gulag" i "Doktora Živaga" najznačajnije knjige na ruskom jeziku 20. veku.
Godine 1940, Bendžamin Britn komponovao je Violinski koncert, a Stravinski, najveći ruski kompozitor u izgnanstvu, čuvenu Simfoniju u Ce-duru. Le Korbizje projektovao je zgradu Ministarstva zdravlja u Rio de Žaneiru, a Valter Gropijus dovršio nacrt čuvenog Pensilavanijskog paviljona na Svetskoj izložbi u NJujorku. Svet je ušao u drugu godinu Drugog svetskog rata, a Nemačka je blickrigom kroz Belgiju zaobišla neosvojivu Mažino-liniju i ušla u Parizu. Desetog maja 1940. Vinston Čerčil postao je premijer Britanije.
Godine 1967, kada je knjiga "Majstor i Margarita" objavljena, Šostakovič je u SSSR-u dovršio Drugi klavirski koncert, a na Zapadu Štokhauzen svoje verovatno najpoznatije delo "Himne". Marina Abramović te godine prikazala je svoja prava konceptualna dela. Ista godina, videla je društvena komešanja u mnogim zemljama zapada.
Možda bi trebalo potrošiti mnogo vremena da bi se uporedile ove dve neslične godine, ali nešto se odmah nameće. U jedno vreme dovršen je roman "Majstor i Margarita", a u neko sasvim drugo štampan. Dvadeset sedam godina prošlo je od završetka rada na delu i njegovog štampanja u celosti u SSSR-u. U vreme kada je Bulgakov umro, Sovjetski Savez još je s pomešanim strepnjama i velikom ljubavlju gledao na generalisimusa Staljina. Godine 1967, kada je knjiga publikovana, zvršila se era Hruščova i već otpočela stabilna vladavina najdugovečnijeg generalnog sekretara sovjetske partije Leonida Brežnjeva.
Šta bi Bulgakov kazao da je mogao da vidi sve te godine, od one kada je umro, do one kada njegovo majstorsko delo postaje popularno, najpre u emigrantskim ruskim krugovima u Nemačkoj, a potom i u domovini? Pisci ne mogu znati kakva će biti sudbina njihovih knjiga, naročito ne posle smrti. I Bulgakov je bio književnik koji je želeo promene u svom vremenu. Mislio je pisac "Majstor i Margarite" da je bez Boga ruski narod "izgubljen" i da mu ga može vratiti samo literatura i molitva. Prema ovome, Mihail Afanasjevič bio bi ravnodušan na uspeh "Majstora i Margarite" koji se dogodio daleko iza vremena u kojem je autor mislio da će ovom velikom knjigom nešto promeniti.

Aleksandar GATALICA

11.03.04 Večernje novosti

Mihail Afanasjevič Bulgakov dovršio je pisanje svog remek dela, romana "Majstor i Margarita" silom prilika, na dan smrti. Dogodilo se to 10. marta 1940. godine u četiri časa posle podne. Uuprkos velikim bolovima koje je trpeo i gotovo potpunom slepilu, pisac je do poslednjeg dana radio na svom poslednjem delu. Često mu je, na njegovu molbu, žena čitala poglavlja iz romana i on je predlagao ispravke. A kad se čitanje odnosilo na dijalog Hrista sa Pontijem Pilatom, Bulgakov bi uvek živnuo i govori: "Da, to je tako", ili "Ovo bi trebalo ispraviti".

Mihail Bulgakov po profesiji je bio lekar. Kao mladić obavljao je lekarsku praksu u provinciji. Po preseljenju u Moskvu, radio je razne poslove, pa je između ostalog, bio i glumac. Na kraju života ostao je "samo" profesionalni pisac. Kao pisac, Bulgakov je mnogo pisao i još više odbacivao. Malo je otud romana koji su toliko obeležili književnost 20. veka a da su imali toliko redakcija, ispravki i naročito radnih naslova. Mihail Bulgakov bio je poznat po prepravkama i menjanju naslova. Radio je lako i činilo se da je za njega pisanje pre opsesija nego profesija.

RAZLIČITE VERZIJE

I roman "Majstor i Margarita" doživeo je četiri redakcije. Započet je verovatno tokom 1928. godine, a prva redakcija romana dovršena je u maju 1929. godine. Druga prepravka romana pada u proleće 1931. godine, a roman u toj varijanti dobija prvi naziv "Konsultant sa kopitom". Ipak, u to vreme, roman je imao mnogo skromniji i drugačiji izgled nego verzija danas poznata čitaocima.

Konačni oblik "Majstor i Margarita", bez sumnje, dobija tek u jesen 1932. godine, kada Bulgakov otpočinje rad na trećoj varijanti romana. Bile su to po mnogo čemu najmirnije godine za pisca. Primanja su mu se koliko-toliko ustalila, a on se, sa porodicom, izmakao za korak od gladi. Bolest, koja će ga oboriti, dogodiće se tek kroz osam godina, te on u to vreme, između 1932. i 1936. koliko je to moguće, neometan nastavlja rad na romanu.

CRNI BOGOSLOV

U to vreme pisac dovršava poslednje 37. poglavlje pod nazivom "Poslednji let", kao i pisanje dela "Šta je sanjao Bosoj". Upravo tada roman dobija najviše radnih naslova. Evo nekih, kasnije odbačenih. Bulgakov je razmišljao o sledećim nazivima: "Veliki kancelar", "Satana", "Evo i mene", "Šešir s perom", "Crni bogoslov", "On se pojavio", "Dolazak", "Crni mag" i još jednom, nešto u izmenjenom vidu naslov iz 1931. godine, "Konsultantovo kopito".

U trećoj verziji rukopisa znatno je osnažena linija Margarite, te će to verovatno i uzrokovati konačni i jedini mogući naslov Bulgakovljevog remek-dela: "Majstor i Margarita".

Aleksandar GATALICA