20.10.09
Mauricio Sera: Malaparte je bio tumač krize evropske istorije
Jedna od knjiga koje će privući veliku pažnju posetilaca ovogodišnjeg Sajma knjiga biće, svakako, izuzetno delo Malaparte.
Životi i legende koje je objavljeno u već dobro poznatoj biblioteci Nostra vita izdavačke kuće Službeni glasnik. Autor ove biografije je italijanski pisac i diplomata (ambasador Italije pri Unesku) Mauricio Sera, poznat u svetu po svojim istraživanjima evropskih književnika koji su živeli i stvarali u prvoj polovini 20. veka.
Mauricio Sera dolazi u Beograd povodom prevoda ove knjige na srpski, koja će biti predstavljena u ponedeljak posle podne na Sajmu, u prisustvu autora, u 17 sati, u sali Borislav Pekić. O biografiji Malapartea govoriće, pored gosta, Svetislav Basara i Branko Kukić, urednik knjige, odnosno biblioteke Nostra vita.
Malaparteova biografija objavljena je nedavno, u prevodu Olgice Stefanović sa francuskog jezika (inicijalno i jeste napisana na francuskom), i dosad najpotpunije osvetljava život ovog izvanrednog pisca o kojem su decenijama unazad vladale velike neodumice, najpre vezane za njega kao ličnost.
Da li je služio fašističkoj ideologiji, da li je bio zanesen komunizmom-staljinizmom, da li je bio fasciniran njihovom snagom i silom… samo su neka od pitanja koja se vezuju za Malapartea, zasenjujući pritom njegov izvanredni doprinos svetskoj književnosti, i umetnosti uopšte. Jer, Kurcio Malaparte bio je ne samo prozni pisac već se istovremeno bavio i filmom, a uz sve to još je za različite listove izveštavao iz gradova i zemalja Evrope u osvit, ali i posle Drugog svetskog rata.
Ako se apstrahuje njegova ličnost, bavljenje Malaparteovim samo književno-umetničkim radom kao jednim delom celovite biografije o takvom stvaraocu predstavlja težak poduhvat, vredan velike pažnje.
Mauricio Sera (1955, London) dugo godina je istraživao sve što je moglo da najbolje i najtačnije osvetli lik i delo Kurcija Malapartea, potrudivši se i da razgovara sa ljudima koji su bili Malaparteovi savremenici ili su se i sami bavili ovom temom.
Sera je, pored Malaparteove biografije, napisao još niz dela, među kojima su Razdvojena braća: Drije La Rošel, Aragon, Malro (fašista, komunista, avanturista) u oči sa istorijom, Marineti i futuristička revolucija, Italo Zvezo ili protivno životu, Izgubljena generacija: pesnici-ratnici u Evropi 30-ih… Za svoje biografije dobio je niz priznanja, i nagrade azanova i Gonkur.
Uoči dolaska u Beograd, u kojem je već boravio pre više godina, Mauricio Sera je bio izuzetno ljubazan da nam odgovori na pitanja u vezi sa knjigom o Malaparteu. Ovaj mini intervju rađen je imejlom, „na putu Beograd-Brisel-Firenca-Beograd“.
* Šta vas je opredelilo da pišete Malaparteovu biografiju?
– Ova je biografija nastala iz ideje da se za međunarodnu publiku ponovo baci pogled na jednu kontroverznu ličnost 20. veka kakva je bio Malaparte. Biografija je pisana na francuskom jeziku, i sukcesivno je prevođena i objavljivana u Italiji, Španiji i, sada, u Srbiji, a očekujem da će biti objavljena i u Nemačkoj i u drugim zemljama. Za Malaparteom je sledio Zvevo, a sada i D’Anuncio,
* Šta ste mislili o Malaparteu pre početka pisanja knjige, koliko se, i u čemu vaše mišljenje promenilo?
– Moje mišljenje o Malaparteu kao piscu i kao čoveku je izronilo u toku rada na knjizi, sine ira et studio, bez mržnje i naklonosti. Biograf ne sme sebi da dozvoli da ima predrasude, niti da presuđuje. To ostavlja čitaocu, sa velikim Č. Ali, hajde, recimo da mi se kao pisac učinio mnogo kompleksnijim a kao ličnost, paradoksalno, mnogo nevinijim nego što sam mislio ranije.
* Za vas je, kao čovek, Malaparte kameleon, spreman da služi svim vlastima i da ih upotrebi za svoje ciljeve. Koji su vam ciljevi?
– Ja se, zapravo, borim sa stereotipom o Malaparteu kao o kameleonu. On je, svakako, bio jedan intelektualac koji je delao bez predrasuda, od početka do kraja. Ali meni se čini da se on mnogo više služio politikom i ideologijama – uključujući i fašizam i komunizam – nego što jeste bio u njihovoj službi. Osim toga, isuviše je verovao u slobodu umetnosti da bi postao prosti aparatčik.
* U čemu je briljantnost Malapartea kao pisca?
– Potrebno je razumeti taj termin. Malaparte je kompletan pisac, i koristio je sve stilove koji su mogli da mu budu od koristi. Mogao je, dakle, u okviru malog broja strana (setimo se određenih poglavlja knjiga Kaputt ili Koža) da pokaže svoju briljantnost ili sasvim obrnuto: svoju grotesknost, očajanje, jezovitost.
* Imate li još neke nedoumice u vezi sa Malaparteom?
– Rekao bih da su prvi, veliki deo njegovog života i njegovog dela već sasvim dovoljno i opširno osvetljeni. Ostaju sumnje u vezi sa poslednjom decenijom, pre svega mislim na intenzitet spiritualnog u velikom filmu kao što je Zabranjeni Hrist.
* Dokazano je da je susret Malapartea i Pavelića u Zagrebu, kada Pavelić piscu pokazuje kotaricu sa ljudskim očima – u romanu „Kaputt“ izmišljena. I kao izmišljena, ova je epizoda strašna. Jeste li naišli na razlog zbog čega ju je Malaparte baš takvu opisao?
– Malaparte je mnogo toga izmišljao (iako ne sve), ali ja verujem da su mu ove izmišljotine poslužile da predstavi svu dubinu karaktera određenih ličnosti. I u tome je razlika između tačno i verovatno.
* U vezi sa ovom epizodom, napisali ste i komentar da se ona „čita s jezom kao anticipacija masakra u bivšoj Jugoslaviji posle 1989. godine“. Otkuda ta vaša asocijacija?
– Verujem da je u opisivanju užasa svog vremena, Malaparte proročki najavljivao (nažalost!) užase našeg. A tragedija kraja Jugoslavije težak je teret na savesti Evrope.
* A kako biste najkraće moguće opisali Malapartea?
– Ne bih proveo toliko mnogo godina u društvu sa Malaparteom da ga nisam smatrao jednim od najznačajnijih pisaca prve polovine 20. veka i, uprkos svemu nepobitnom, tumača krize evropske istorije: krize iz koje ćemo izaći samo istinskom i autentičnom zbratimljenošću naših naroda.
Anđelka Cvijić
17.11.19 Dnevnik - Novine i časopisi
Toskanac koga su voleli i fašisti i komunisti
U izdanju „Službenog glasnika”, objavljena je knjiga Mauricia Sera „Malaparte - Životi i legende” (Beograd, 2019). Reč je o novoj biografiji koja najpotpunije osvetljava život jednog od najkontroverznijih pisaca 20. veka, kakav je bio Kurcio Malaparte (1898-1957).
Autor ove zanimljive knjige je italijanski pisac i diplomata (ambasador Italije pri UNESKO-u) Mauricio Sera, poznat po istraživanjima evropskih književnika koji su živeli i stvarali u prvoj polovini 20. veka (Luj Aragon, Andre Malro).
Malaparteova biografija, koja je objavljena u prevodu Olgice Stefanović, otkriva život čuvenog italijanskog pisca o kojem su decenijama unazad kružile nedoumice - da li je služio fašističkoj ideologiji, kao i da li je bio zanesen komunizmom-staljinizmom. Nekada su Malaparteove veze sa autoritarnim režimima „odnosile prevagu” nad onim što je napisao i bio hvaljen, a često su i doprinosile popularnosti njegovih knjiga („Tehnika državnog udara„) i romana („Koža”, „Kaput”).
Za Malapartea se govorilo da je „rođen kao republikanac”, a da je odrastao u ambijentu fašizma. Iako je učestvovao u maršu na Rim (1922), bio je kasnije u nemilosti fašističkog režima. Zbog toga je odstranjen iz torinskog dnevnika „Stampa” i proteran na ostrvo Lipari. Zahvaljujući prijateljstvu sa grofom Galeacom Ćanom (ministar za štampu i propagandu, a potom i ministar spoljnih poslova), vraća se novinarskom poslu u listu „Korijere dela sera”.
Malaparte nije bio samo prozni pisac. Bavio se i filmom, a uz to je za list „Korijere dela sera” i druge novine izveštavao tokom i posle Drugog svetskog rata. Boravio je i u nekadašnjoj Jugoslaviji, izveštavajući iz Beograda o prvim danima rata. Onda se uputio u Rusiju, na Istočni front, odakle je zbog „neprijatnog pisanja” vrlo brzo bio opozvan. Na putu za Italiju, iz Bukurešta je stigao u Zagreb. Malaparte se u prestonici Hrvatske zadržao neko vreme, ostavivši za sobom opise koji su mu se učinili interesantnim.
Neki zapisi poslati su novinama, a pojedine će sačuvati u sećanjima i navoditi u kasnijim proznim delima. Smatra se da je ratnu atmosferu u zagrebačkom hotelu „Esplanada”, Malaparte najbolje opisao u svojoj noveli “Kaput”. Radeći tokom 1943. kao ratni dopisnik u Zagrebu, on je čitaocima približio prilike koje su u hotelu vladale kada su njegove ugledne goste iz vremena „bel epoka” (Žozefina Beker, Čarls Lindberg) 1941. zamenili članovi Gestapoa i Vermahta.
Bogat život jednog neobičnog čoveka
Malapartea su mnogi smatrali nekom vrstom snoba i dendija (bio je visok, stasit Toskanac, od majke Italijanke i oca Nemca), koji je živeo iznad svojih sposobnosti i obrazovanja. Privatno je bio poznat po brojnim avanturama, ponekad pomešanim sa surovošću. Sera u knjizi prikazuje bogat život jednog neobičnog čoveka, ali i pisca patriote koji je vešto koketirao sa totalitarnim režimima od kojih je bio i prihvatan i odbacivan.
Posebnu zanimljivost u knjizi Mauricia Sera pružaju upravo uvidi u novinarske tekstove koje je Malaparte kao izveštač slao tokom okupacije Jugoslavije. Hrvatskog poglavnika čuveni pisac sreo je u Monfalkoneu, prilikom sastanka sa Musolinijem, ali i u Zagrebu. Pavelić je po mišljenju Malapartea bio „ibijevska figura”. Drugi njihov susret u Zagrebu on će delimično opisati u svom antiratnom romanu „Kaput”, uz izvesnu dozu preterivanja kako je to u piščevoj biografiji napomenuo Mauricio Sera.
Malaparte je bio čovek koji se godinama družio sa liderima, plemićima, uticajnim ljudima iz sveta politike, biznisa, kulture, ali je kao svaki pravi individualista birao društvo (bio je sa svakim ko mu se u tom trenutku učinio značajnim i zanimljivim). Divio se Ničeu i Kročeu, ali i Lenjinu, a kada se razboleo jedan savremenik je zabeležio kako se Malaparte smejao i sveštenicima i komunistima „da vrebaju njegovu dušu”.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je uhapšen od strane saveznika zbog navodne saradnje sa fašistima. Po završetku rata otvaraju mu se mogućnosti da pristupi komunističkoj partiji, i postaje saradnik levičarski orijentisanog lista „Unita”. Divio se Kinezima, kada su se svi njih klonili i od njih zazirali. U oktobru 1956. krenuo je u Rusiju, pa u Kinu. Ukazane su mu sve počasti, a primio ga je i Mao Cedung. U Kini mu je pozlilo, pa je prebačen u bolnicu u Pekingu gde je ležao više meseci.
U Rim je prenet u martu, a preminuo je 19. jula 1957. godine. U bolnici su ga obilazili najviši funkcioneri Komunističke partije Italije, na čelu sa Palmirom Toljatijem. Uoči smrti Malaparte se odrekao svoje knjige „Koža”, koju je katolička crkva stavila na Indeks. U svojoj poslednjoj volji, ekstravagantnu vilu na Kapriju zaveštao je vladi Narodne republike Kine. Međutim, testament su pred sudom oborili Malaparteovi naslednici. Oni će i piščev lični arhiv 2009. prodati milanskoj biblioteci.
Siniša Kovačević
