Manje od tri

18.12.08

SPISATELJICA Ivana Kuzmanović ima biografiju američkih pisaca: bila je maneken, pevačica (grupa „Aska“), sekretar fakulteta, pravni savetnik u ministarstvu, stjuardesa, menadžer, prodavačica...
Njen roman „Manje od tri“, u izdanju „Evro Đuntija“, za kratko vreme izbio je među bestselere: samo na Sajmu knjiga prodat je u 1.200 primeraka. Uspeh i nije neočekivan, s obzirom na to da ova knjiga predstavlja nastavak prethodnog, prvog romana „Lemurova ljubav“, koji je imao čak tri izdanja.
* Šta je bio povod da napišete nastavak „Lemurove ljubavi“?
- Roman „Manje od tri“ nastavio je da prati život Une Radivojević, glavne junakinje prethodnog romana. Mnogi čitaoci su me pitali šta je bilo dalje, kako se završila priča Une i Igora, želeli su da se zatvori pitanje koje je ostalo otvoreno kao rana u Uninoj duši nakon što se njena velika ljubav zauvek izvitoperila... U drugom romanu opisana je sva blagorodnost Uninog izbora da pristane na promenu svog načina života, da se suoči sa samom sobom i upozna ljubav za koju do tada nije znala: ljubav prema sebi. Hrabro je zakoračila u proces emocionalnog i duhovnog sazrevanja i veoma brzo videla na delu rečenicu: „Kada vi napravite jedan korak, univerzum vam pomogne sa još deset.“ Probuđena, spokojnija i samosvesnija nego ikada pre, ona privlači u svoj život sasvim drugačijeg muškarca... I njihova ljubav opovrgava tvrdnju da nema prave ljubavi bez bola...
* Zašto je glavna junakinja „Manje od tri“ pisac „Lemurove ljubavi“?
- Htela sam da svoje iskustvo podelim sa čitaocima tako što ću im dati delove svog života kroz svoju autobiografiju i da time potvrdim iskrenost na kojoj toliko insistiram. Kao delovi vlastitog iskustva, mnoge rečenice koje bi bez toga bile samo floskule dobijaju u težini. Naravno, u romanima je prisutna i fikcija. Moj književni izraz pripada
žanru autofikcije, koji u sebi sadrži autobiografske elemente prepletene sa fikcijom, tako da čitalac nikada nije siguran kada je reč o stvarnosti a kada o mašti.
* Koliko vam je raznorodnost profesija kojima ste se bavili pomogla u pisanju?
- Svakako da mi je raznolikost profesija omogućila susrete sa najraznovrsnijim ljudima i okruženjima. Živela sam u Njujorku, zatim na Kipru, mnogo putovala, i sve to beležila i pohranjivala u svoje mentalne i emotivne depoe. Ali ono što mi je najviše pomoglo u pisanju je moja zainteresovanost za ljude, posmatranje, slušanje, poistovećivanje.
* „Manje od tri“ za temu ima ljubavnu priču, ali, za razliku od mnogih drugih, ova ima optimističan kraj...
- Veoma česta asocijacija na ljubavne romane jesu patetika i sladunjavost. Iako večna tema, o ljubavi nije lako pisati upravo zato što se postavlja pitanje šta je to što još nije rečeno, napisano. U mojim romanima ljubavna priča predstavlja radnju, ali njihova poruka je zapravo poziv na akciju, na promenu, na buđenje, na suočavanje, na preuzimanje odgovornosti za svoj život. Takođe, one podsećaju da su lepa reč, pozitivna misao, davanje, strpljenje i vera vrednosti koje spasavaju i pojedinca i naciju i ceo svet. Verujem da su ljudi kadri da to uvide. Zbog toga su moji romani i ljubavne priče u njima opisane optimistični.

PREPREKE I ISKUŠENJA
* KAKAV je vaš odnos prema čitaocima, da li se rukovodite svojom idejom ili imate u vidu reakciju čitalaca?
- U suštini, rukovodim se onim što osećam i u šta verujem. Ponekad sama sebi delujem kao izlečeni zavisnik od nekog poroka koji drugima daje primer da je to moguće, otkrivajući prepreke, iskušenja i nagrade s kojima se susreo. Moja želja je da sa što većim brojem ljudi podelim svoja iskustva i time im pomognem u jačanju vere da nastave put ka svojoj životnoj svrsi.

D. Bt

24.11.08

Kao sasvim mala, bavila se glumom. U srednjoj školi pripremala se za novinarstvo. Otputovala je na studentsku razmenu u Ameriku i ostala nekoliko godina u Njujorku baveći se manekenstvom. Pevala je i igrala u poznatom sastavu „Aska”. Završila je Pravni fakultet („Volim da završim ono što započnem”), ali muzikom se bavila narednih petnaest godina. Onda je doživela ljubav („Pomerila me je iz temelja”), a potom gubitak i patnju iz kojih izranja potreba za pisanjem... Ivana Kuzmanović je autorka bestselera „Lemurova ljubav” i „Manje od tri” („Evro-Giunti”) koja sa svojim čitaocima uspostavlja posebne veze („Verujem da su dublje od onih koje se stvaraju rečima”).

Sam naslov „Manje od tri”, premda nastao po jednoj SMS dosetki, provocira niz asocijacija. No, šta je to što ne bi smelo, a šta je ono što bi moralo da bude manje od tri?
- Naslov je imao i svoju širu verziju - „Manje od tri, više od svega”, što, u stvari, predstavlja jednu od poruka romana. U komunikaciji SMS-om znak manje od tri ima oblik srca koje je simbol ljubavi. A ljubav je veća od svega. Znači, da bi sve što je proisteklo iz ljubavi i sve što se njoj povinuje, trebalo da bude „manje od tri”.

Glavna junakinja romana Una odlučuje da prekine višegodišnju samoću, koja je usledila nakon razočaranja i kraha ljubavne veze, i krene u novi život. Koliko ima autobiografskog u romanu?
- Kao i roman prvenac „Lemurova ljubav”, moj novi roman je autobiografski, ali to ne znači da u njima nema fikcije. Ono što je autentično, što mi u punoj meri pripada, to su iskazi u kojima su moje misli, emocije i verovanja. Neočekivan i iznenadan gubitak voljenog bića proizveo je u meni toliko bola i patnje da nisam imala izbor do da se prepustim. Onda je usledila katarza, buđenje. U romanu „Manje od tri” glavna junakinja Una upoznaje muškarca drugačijeg od onih koje je do tada privlačila u svoj život. Promene koje su se u njoj odigrale omogućile su i promenu u ljubavnim odnosima i za nju prestaje da važi stara izreka da nema prave ljubavi bez bola.
Jedan od, da ga tako nazovemo, glavnih junaka vašeg romana jeste oprost.

Sudeći po sudbinama vaših likova, da bi se do njega (i njegove svakovrsne blagotvornosti) došlo treba proći trnovit put. Šta je najtrnovitije?
- Oprost nije moguć bez ljubavi, ljubav je nemoguća bez prihvatanja. Upravo zato je najteže oprostiti sebi. Do te ljubavi, čini mi se, stižemo najtrnovitijim stazama. „Oprost postaje ne samo naša hrišćanska dužnost već i naša nužnost ako sebi želimo miran dan i spokojan san”, napisala sam u romanu „Manje od tri”.

Napisali ste i „Svakoga dana biramo svoje ponašanje”. Kako se ponašate danas?
- Stari mudraci kažu: „Ne brinite ako ne osećate ljubav, ponašajte se kao da je osećate i ona će se polako useliti u vaše srce”.
Ponašam se, i danas, prema tom uputstvu: učim se ljubavi, pokušavam da budem prisutna u svakom trenutku i da punim plućima živim u sadašnjosti.

Jedna od odrednica koja se vezuje za vaš roman glasi „najljubavnija ljubavna priča”. Šta to zapravo znači?
- „The greatest love of all”... Nauči da voliš samog sebe i moći ćeš da zavoliš drugog; tada počinje najljubavnija ljubavna priča.

Koja je najuzbudljivija ili najjača tačka dodira vašeg romana i realnosti u kojoj živimo?
- Čest kontakt sa čitaocima mojih romana uverava me da je započelo (ili je barem na pomolu) jedno novo doba i da ljudi to prepoznaju. Potreba za ljubavlju je sve veća upravo zbog toga što je pojavno ima sve manje. Ali, čim nestane strah da otvorimo svoja srca, ljubav će preplaviti svet... To se dogodilo i mojim junacima. Uprkos lošim iskustvima i uprkos preprekama, pustili su ljubav da uđe u njihove živote, a onda odlučili da je neguju i paze.

Verujem da vaša knjiga popularnost duguje tipičnim neostvarenim željama kojima se iskreno bavite, a što je veoma blisko većini žena. Možda se toliko frustracija i neostvarenih želja može objasniti time što većina poistovećuje želju i htenje. Šta vi mislite o tome?
- Nisam to imala u vidu dok sam pisala knjigu. Sada mislim (hvala vam na pitanju) da bi odnos između želje i htenja mogao biti važan motiv u mojoj sledećoj knjizi.
Buda kaže: Ono što smo u životu iskusili upravo je ono što smo od života hteli - ne ono što smo želeli ili o čemu smo fantazirali - već ono što smo hteli. Suština je u tome da ono što sad doživljavamo predstavlja posledicu prethodnih volja, onoga što smo u prošlosti hteli. Na ono što ćemo doživeti u budućnosti može se uticati tako što ćemo razmotriti šta hoćemo sada. Mora se shvatiti da ljudi dobijaju ono što hoće, a ne ono što žele. I odbijaju od sebe ono što previše žele. A Lao Ce objašnjava da kada je reč o željama srca, previše truda ne može pomoći, kao ni trud u pogrešno vreme. Izabrati manju želju i bolje vreme može biti ključ za rešenje mnogih muka.

Tanja Nježić