Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu

je naročito prisutna u formulisanju i implementaciji politika usmerenih na borbu protiv nasilja i eliminisanje različitih oblika diskriminacije. Kada se govori o nasilju, obično je reč o uličnom nasilju, ili nasilju tokom oružanih sukoba. Međutim, postoji jedan oblik nasilja koji je najrašireniji, koji se događa u svim društvima, ali još uvek nije dovoljno vidljiv i adekvatna zaštita od strane države izostaje. To je muško nasilje nad ženama, nasilje koje se dogada u privatnoj sferi - u domovima i intimnim vezama, daleko od očiju javnosti.

Usled svoje rasprostranjenosti, nasilje nad ženama je vodeći problem u domenu ljudskih prava. Agresija u sferi privatnog samo je jedan oblik nasilja koji žene trpe, ali se ona dešava u svim zemljama i unutar svih društvenih klasa. Rezultati opsežnih studija, u svakoj zemlji u kojoj postoje, pokazuju da izmedu 10% i 50% žena izjavljuje da su tokom svog života bile fizički zlostavljane od strane svojih intimnih partnera. Studije bazirane na populaciji govore da izmedu 12 i 25% žena tokom svog života doživi prisilan seksualni odnos ili njegov pokušaj od strane svojih sadašnjih ili bivših intimnih partnera. Interpersonalno nasilje je 1998. godine rangirano kao deseti vodeći uzrok smrti žena starih od 15-44 godine.

Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi, 25% uključuje muško zlostavljanje svojih supruga ili partnerki. Ovi podaci iz nedavnih izveštaja Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog parlamenta, tek su nekoliko ilustracija raširenosti ovog problema. Sva verodostojna istraživanja ukazuju na to da je nasilje nad ženama, naročito ono koje se dešava u privatnoj sferi, svakodnevna pretnja fizičkom i duševnom integritetu i životima miliona žena i devojaka, nezavisno od toga gde žive. Najveći deo studija o nasilju nad ženama pokazuje da su učinioci ovog nasilja skoro isključivo muškarci; da ženama najveći rizik stradanja od nasilja preti od strane muškaraca koje poznaju; te da su žene i devojke najčešće žrtve nasilja unutar porodice i intimnih partnerskih odnosa."

Ovaj izveštaj se sastoji iz pet glava. U prvoj glavi se pružaju uvodne napomene i predstavljaju osnovni materijali izveštaja, kao i osnovne informacije o zemljama koje su uključene u istraživanje. U drugoj glavi se upućuje na informacije kojima raspolažemo u vezi sa činjeničnom situacijom i rasprostranjenošću nasilja u porodici u obuhvaćenim zemljama. U trećoj glavi se daje kratak pregled međunarodnog prava: toga šta su međnarodni standardi, gde ih možemo naći i šta se od država očekuje da preduzmu. Informacije o aktivnostima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije u domenu borbe protiv nasilja u porodici takođe su izložene, u sumarnom obliku. Ova glava sadrži i pregled međunarodnih standarda u ovoj oblasti. U četvrtoj glavi analiziramo da li su standardi implementirani na korektan način u obuhvaćenim zemljama i predstavljamo glavne nalaze istraživanja. Osnovno pitanje istraživanja bilo je da li se vlade pridržavaju međunarodnih standarda u ovoj oblasti. U poslednjoj glavi predstavićemo značajne nalaze studije o ulozi nevladinih organizacija u obuhvaćenim zemljama u zaštiti i prevenciji nasilja u porodici, kao i u zalaganju za bolju implementaciju međnarodnih standarda. Izveštaj se završava ocenom nivoa implementacije ovih standarda od strane država u regionu, kao i toga u kojim aspektima bi one trebalo da unaprede svoje zakone i politiku.

Mirjana Dokmanović