Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983).
12.03.09 NIN
Bit pre bitova
Na putu (Izvorni svitak), Džek Keruak
Najznačajniji roman o Americi 50-ih najzad se pojavio u izvornoj, necenzurisanoj i nesređenoj verziji
Roman Na putu Džeka Keruaka prvi put je štampan 1957. godine. Vrlo brzo, dospeo je u središte pažnje američke javnosti. Tada je više od pisanija pažnju izazvalo pominjanje reči „bit“ i ponašanje likova u romanu, s kojim je ovaj termin doveden u vezu.
Keruak će do kraja života biti ispitivan o značenju te reči, a njegov roman biće proglašen svojevrsnom biblijom bitničkog pokreta i bit generacije. Ipak, Na putu je mnogo više od nekakvog manifesta. Pre svega, to je izvrsna proza. Upravo je prašina podignuta oko manje bitnih detalja vezanih za njegovo stvaralaštvo bila jedan od uzroka Keruakovog potonuća u alkoholizam, neuroze i prerane smrti u 47. godini.
Na putu je svedočanstvo o Keruakovim putovanjima Amerikom sa Nilom Kesidijem i Alenom Ginzbergom, začetnicima i najznačajnijim predstavnicima bit pokreta. Gonjen neizdrživom stvaralačkom strašću, više puta je počinjao da piše knjigu.
Najzad, u maju 1951. počeo je maratonsko pisanje i završio roman za svega tri nedelje. Da se ne bi zaustavljao zbog promene hartije u pisaćoj mašini, povezao je papire lepljivom trakom i napravio svitak dugačak 36 metara. Rukopis je tako dobio oblik puta, na kome je priča zaista i nastajala.
Verzija koja je objavljena tek šest godina kasnije umnogome se razlikovala od rukopisa na svitku. Bila je podeljena u poglavlja i pasuse, za razliku od prvobitnog haotičnog, sa strašću otkucanog teksta. Rečenice su doterivane, a pojedini delovi suviše ekstremni za ono vreme su izbačeni (npr. homoseksualna veza između Kesidija i Ginzberga).
Prava imena likova (Džek Keruak, Nil Kesidi, Alan Ginzberg, Vilijem Barouz...) bila su zamenjena izmišljenim (Sel Peredajz, Din Morijarti, Karlo Marks, Old Bul Li...).
Tek prošle godine do šire publike je stigla neokrnjena i neizmenjena verzija Keruakovog životnog dela, a od pre nekoliko meseci, zahvaljujući Geopoetici, možemo da je čitamo i u prevodu Dejana Markovića. Ovo izdanje sadrži i četiri teorijska teksta koji donose uvid u nastanak prve i kasnijih verzija romana Na putu, kao i analize Keruakovog lika i dela.
Izvornim svitkom ovog romana Keruak je započeo tradiciju negovanja slobodnog toka misli pri pisanju. Poistovećujući se sa džez muzičarima, tj. njihovom slobodom improvizacije, formirao je načela takozvane spontane proze.
Izvorni svitak je neobuzdana, poetična i ludačka literarna izložba. Keruak piše o ljudima koji su „ludi za životom, ludi za razgovorom, željni svega u isto vreme, oni koji nikad ne zevaju niti govore uobičajene stvari... već pršte, pršte, pršte kao vatrometne rakete s jednog na drugi kraj noći“.
Središnja ličnost romana je Nil Kesidi. Susret s njim predstavlja prekretnicu u životu Džeka Keruaka. Lutalački duh, buntovništvo, nesposobnost da se skrasi ni na jednom mestu, ni kod jedne žene i stalna potraga za novim užicima nikada nisu prestali da opčinjavaju Keruaka. „Odjednom sam shvatio da Nil, zahvaljujući svom ogromnom nizu grehova, postaje Idiot... Imbecil... Svetac naše grupe“, piše Keruak. „Eto, to je bio Nil, SVETI ZAJEBANT“.
Kesidi, Keruak i ostali lutaju prostranim kontinentom, pohodeći gradove i velegrade pune kurvinskog smrada. Oni ne znaju zašto lutaju i šta traže. Sreću devojke koje ne znaju šta žele od života. Pomahnitali čeznu za nečim, ali ne znaju za čim. Pri tome ne propuštaju nijedan vid zabave koji im je dostupan. Na putu nije zaokružena priča, ne vodi nas iz tačke A u tačku B, ali njena živopisnost čini da se osetimo kao da jurcamo po Americi zajedno s protagonistima.
Filip Rogović
