Načela fonologije

je bio učenik znamenitih filologa poput Brugmana, Leskina i Vindiša, uz koje je, u duhu mladogramatičarske epohe, stekao bogata filološka znanja, a na uobličavanje njegovih teorijskih postavki uticao je ponajviše kontakt sa shvatanjima Ferdinanda de Sosira, osnivača evropskog strukturalizma i najprominentnijeg predstavnika ovog lingvističkog pravca, koji je obeležio najveći deo prošloga veka. Načela fonologije je glavno delo Nikolaja Trubeckog, sinteza njegovih fonoloških ideja, spoj sinhronijske fonologije i fonološke teorije, a o studioznosti s kojom je Trubeckoj pristupio ovom poslu svedoči i činjenica da je pripremajući knjigu proučio oko 200 fonoloških sistema jezika sveta. Ovom knjigom, kao što njen naslov i kazuje, Trubeckoj je ustanovio temeljne principe fonologije, uz to i terminologiju i pojmovnik ove discipline, u kojem kao najvažnije izdvajamo sledeće koncepte: fonema (invarijantna jezička jedinica), arhifonema, morfofonema, varijabilna glasovna realizacija (kombinatorička varijanta), fakultativna varijanta, binarna opozicija, koncept neutralizacije, markiranost, distinktivne opozicije (kao temelj teorije distinktivnih obeležja R. Jakobskona) i dr. Mnoga pitanja kojima se Trubeckoj bavio ne samo da su osnova fonologije, već danas dolaze ponovo u žižu interesovanja, zauzimajući centralno mesto u fonološkoj teoriji, i to i u lingvističkim pristupima koji se razlikuju od strukturalizma (npr. koncept neutralizacije i teorija markiranosti u generativnoj gramatici).