Vasa Pavković (Pančevo, 1953), pesnik, prozaista i književni kritičar. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Takođe, priredio je niz antologija i panorama savremene srpske književnosti, kao i izdanja iz njene tradicije. Zbirke priča: Monstrum i druge fikcije (1989); Mačje oči (1994); Hipnotisan (1996); Poslednji štićenik noći (2001. i 2004); Moj život na Marsu (2005); Crnac u beloj košulji (2008); Deset zamki (2016) i Okean Dunav (2016). Za svoj pripovedački rad dobio je nagrade „Karolj Sirmai“ i Kočićevo pero.
27.02.04 Politika
Nova knjiga Vase Pavkovića
Vasa Pavković: "Naš slatki strip"
Književni kritičar, pesnik, prozni pisac i esejista Vasa Pavković objavio je nastavak knjige „Slatki strip”, ovoga puta svoje tekstove posvetivši domaćem stripu. Zato je i naziv drugog dela logičan - „Naš slatki strip”. Knjiga je izašla u prestižnoj biblioteci „Slučaj” (urednik Gojko Tešić) beogradske „Narodne knjige”, i u njoj je Pavković pisao o domaćim crtačima stripa i domaćim izdanjima stripova.
Prema rečima Gojka Tešića, „Naš slatki strip” pokazuje do koje mere je autor dugogodišnjim istraživanjem strip scene uspeo da dođe do saznanja koja poseduje mali broj ljudi. Ova knjiga, smatra Tešić, jeste uvod u istoriju modernog srpskog stripa, ali istovremeno i kritički repetitorij o stripu kao umetnosti. Delo Vase Pavkovića daje obrise srpskog modernog stripa, znalački ga smeštajući na svetsku scenu sa kojom je, u neka vremena, stajao sasvim ravnopravno, a njegovi crtači postali slavni u drugim zemljama. Zato ova knjiga, kaže Gojko Tešić, pokazuje da srpski strip ne zaostaje ni danas mnogo za svetskim, a njen prelom, delo Jasmine Živković, znalački prati tekst obogaćen zanimljivim i na pravom mestu unesenim ilustracijama koje teku kao priča, paralelno sa tekstom.
Vasa Pavković je juče, na predstavljanju knjige u prostorijama izdavača, rekao da se i ovog puta uverio da je teže pisati o domaćem stripu, jer za razliku od velikih svetskih kultura, u kojima najjači izdavači objavljuju stripove, kod nas to nije bio slučaj, a i vremena u kojima smo živeli uticala su na različit odnos društva prema stripu. U svakom slučaju, u ovoj knjizi Vasa Pavković polazi od prve grupe domaćih stripadžija - od Konstantina Kuznjecova, Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva, Sergeja Solovjeva, da bi podrobnije pisao i o Andriji Mauroviću, Zdravku Suliću, Miloradu Dobriću, umetniku takozvanog geg stripa, o Boži Veselinoviću, Petru Radičeviću, Radivoju Bogičeviću, Nikoli Mitroviću, Milošu Krnjetinu (koji bi u svetu bio među najcenjenijima, a kod nas to nije slučaj), do modernijih strip crtača kakvi su Igor Kordej, Dragan Bosnić, Zoran Janjetov, Aleksandar Zograf...
Vasa Pavković najavljuje i poslednji nastavak trilogije o stripu, koji će biti posvećen herojima svetskog stripa 20. veka, koji se nisu našli u prvom tomu.
A. C.
