Vasa Pavković (Pančevo, 1953), pesnik, prozaista i književni kritičar. Objavio je petnaestak pesničkih knjiga, desetak knjiga kritika i eseja i tri romana. Takođe, priredio je niz antologija i panorama savremene srpske književnosti, kao i izdanja iz njene tradicije. Zbirke priča: Monstrum i druge fikcije (1989); Mačje oči (1994); Hipnotisan (1996); Poslednji štićenik noći (2001. i 2004); Moj život na Marsu (2005); Crnac u beloj košulji (2008); Deset zamki (2016) i Okean Dunav (2016). Za svoj pripovedački rad dobio je nagrade „Karolj Sirmai“ i Kočićevo pero.
30.05.06 Blic
Manifest
Moj život na Marsu, Vasa Pavković
Autor ove knjige pripovedaka pokušava da opiše „apokalipsu devedesetih“: on određuje „zlo doba“ kao period između mitinga u Kosovu Polju i policijske akcije „Sablja“ („U kupeu sa istorijskim junakom“, „Divlje patke i sablja“) i nastoji da utvrdi tipove (izmanipulisanog seljaka, radnika na prinudnom odmoru) čiji bi karakteri i sudbine bili najpotpuniji izraz epohe. Njegovi junaci su „čeda Miloševićeve besmislene politike“ (tajkuni, „državni“ pisci), ali i uzgredne, „male“ žrtve društveno-istorijskih potresa (emigranti, samoubice, oboleli od raka). Građanski rat nije samo prekinuo, već je i obesmislio „zlatno doba“ njihove mladosti, strasti i značajnog kulturnog pregalaštva („Iz starih doba“): zacarivanjem bede i haosa, sve što bi trebalo da bude lepo izopačilo se u odvratno („Nespokojan“, „U porodičnom krugu“), a zdravo se pretvorilo u mrtvo („Ubistvena rupa“). Izbačeni iz (dotadašnjih) životnih uloga, junaci su se našli u „apsolutnom ambisu“ („Život na Marsu“) u kome su samo očaj i nespokoj potvrde nastavka postojanja („Gluvarenje“, „Odložena smrt“); čak i oni koji su pobegli u inostranstvo (drugačiju stvarnost), ostaju žrtve ovdašnjih prilika („Priča himere“). Od potisnutog besa i pretrpljenog (psihičkog) nasilja, izvitoperile su se prirodne (neraskidive) ljudske veze („Majka i kći“, „U porodičnom krugu“), a od osećanja je preostala jedino teskoba („Ubistvena rupa“, „Kao kad neko lupi vratima“).
Ispod autorovog napora da „objektivno“ sagleda i pripovedački prikaže (još uvek nejasnu) istorijsku istinu o srpskom društvu tokom Miloševićeve vladavine, nalazi se njegova nada da može i treba da preusmeri svoju književnu generaciju od postmodernizma ka – neorealizmu.
Vesna Trijić
03.03.06 SEEcult.org
Nove knjige Pavkovića u Artgetu
Moj život na Marsu, Vasa Pavković
BEOGRAD, 2. marta (SEEcult.org) - Nova knjiga Vase Pavkovica “Moj zivot na Marsu”, koja ce biti predstavljena veceras u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB), zbirka je 13 prica koje, prema recima autora, predstavljaju njegov licni trag u teskim godinama “poslednje, surove decenije”.
Pavkovic je naveo da su to price “nastajale na samom izdisaju” te decenije koja je unistila zemlju i pojedinacne zivote, ali su neke nastale i u proteklih nekoliko godina novog veka.
“Moj zivot na Marsu”, u izdanju “Narodne knjige” iz Beograda, predstavlja i neku vrstu novog pripovedackog pocetka, kojim Pavkovic kaze zbogom mnogim estetskim idejama u koje je nekada verovao. Likovi u pricama oslikavaju tragicnost vremena u koje su smesteni, ali poseduju i neku vrstu ravnodusnosti prema svemu sto se desava.
Pavkovic ce sa Ivanom Radosavljevicem i Dejanom Ilicem predstaviti i knjigu “Pomalo daleko”, u izdanju Centra za kulturu Pozarevac - zbirku pesama nastalih od 1981. do 2005. godine.
Neke su “srecno” pronadjene, dok su neke bile objavljivane u knjizevnim casopisima, a sa vec objavljenim Pavkovicevim pesmama spaja ih “osecaj haosa i uzasa, mraka i mutljaga”.
“Sve sam to bio ja i sve to jos uvek, uprkos svemu i samom sebi, jesam”, naveo je za sebe Pavkovic.