Protić je tvorac Muzeja moderne umetnosti u Beogradu. On nije čovek koji se busa u prsa, iako ima puno razloga za tako nešto. Posetioci su bili i brojni strani državnici koji su se vrlo pozitivno odnosili prema Muzeju u celini i njegovim eksponatima koji su afirmisali stav da u umetnosti primat kolektiviteta nikada ne može biti ispred individualnog stvaralaštva, kako je dosledno isticao Miodrag, uprkos činjenici da je takva pozicija bila još uvek jeres u zemljama socrealizma, ali i SFRJ gde je zvanična vlast ispoljavala ideološku netrpeljivost prema modernizmu kao pravcu koji vodi "idejnoj restauraciji kapitalizma." Mio
drag je imao sreću što je delovao u vreme nakon sukoba sa Staljinom 1948, kada je otvoren proces demokratizacije društva i znatnog ublažavanja rigidnog stava prema modernizmu. Svojom principijelnošću i umnošću Miodrag je uspeo da izgradi solidnu poziciju koja nije dopuštala velike oscilacije prema njemu kao modernisti. To je razlog što je dugo ostao upravnik Muzeja moderne umetnosti. Doživeo je da u tom svojstvu bude domaćin i Titu koji Miodragu nije bio po volji zbog ustavne reforme 1974 i delimične diktatorijalnosti zasnovane na kultu ličnosti.
Bio je nebrojeno puta član jugodelegacija na raznim skupovima vezanim za problematiku umetnosti, gde je uvažavan kao izuzetan stručnjak širokih gabarita. Ni pre ni danas Miodrag nije nikada nastupao sa pozicija vulgarnog antikomunizma. Štaviše, nije se libio da svoje stavove pojačava nekom Marksovom ili Engelsovom mišlju kada bi iz ubeđenja procenio da je to dobro i opravdano. Njegova razmišljanja o boljem svetu su apsolutno na liniji Marksovog pravednog društva. Sve tri knjige "Nojeve barke" su neka vrsta testamenta čovečanstvu da se izbori za takvo društvo, jer je i potop savladiv na novi način. Protić je marksističko-hegelovski dijalektičar demokratske orijentacije, koji je principijelno i umešno, dosledno i elegantno ubijao političku ideologiju kao negativnu aktivnost. Savijao ju je i pretvarao u ništavilo kao izvora haosa i surovog života.
Intelektualac-erudita u mnogim oblastima, izvanredan pisac-stilista, ogromne stvaralačke energije i, uglavnom, objektivan tumač prošlosti i sadašnjosti, imao je jasnu viziju šta ljude i civilizaciju čeka u budućnosti. Sve je to u skladu sa njegovim darom za slikanje i sistematično strukturiranje. Zato je mnogima referenca za ugled u stvaralaštvu i ličnom ponašanju. Na tim postulatima izgrađivao je svoje odnose sa brojnim umnim ljudima i stvaraocima.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Slikari
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija umetnosti
Izdavač: Beosing; 2013; Tvrd povez; latinica; 24 cm; 119 str.; 978-86-7686-212-2;
