07.02.21 Danas
O naučnom izučavanju nastanka i razvoja jezika
Poreklo i evolucija jezika oduvek je bila misterija za lingviste.
S obzirom na veoma malo pouzdanih podataka na osnovu kojih bi se poreklo jezika moglo empirijski proučavati, Parisko lingvističko društvo 1866. propisuje i neku vrstu zabrane ispitivanja ovog fenomena.
Ipak, nova pitanja koja otvara savremena nauka stavljaju u fokus interesovanja i ovaj aspekt jezika, polazeći od stanovišta da se bez jezika čovek ne može u potpunosti razumeti, kao što se ni jezik ne može shvatiti i sveobuhvatno objasniti bez svog porekla i evolucije.
Knjiga O evoluciji jezika Petra Vučkovića osvetljava dosadašnja razmatranja ove problematike, koja kreću od činjenice da i druge naučne discipline proučavaju fenomene iz daleke prošlosti bez dovoljno empirijskog materijala.
Pretpostavka je da je moguće rekonstruisati prošlost na osnovu pouzdanih podataka iz sadašnjosti.
Knjiga se sastoji iz uvoda i devet poglavlja kroz koje je dat pregled najvažnijih pristupa proučavanju porekla i razvoja jezika.
U odeljcima Pračovek i prajezik i Mozak i govorni aparat autor obrazlaže razvoj fizičkih sposobnosti čoveka za produkciju govora – od prelaska na dvonožni hod, koji je promenio ritam disanja i oslobodio ruke za gestikulaciju, do promene u načinu ishrane kojom se posredno menjala veličina pojedinih organa, posebno mozga, odakle kreću informacije, i govornog aparata, koji te informacije ozvučuje.
Na koji način se oblikovala jezička sposobnost, kao kapacitet svojstven jedino ljudskoj vrsti, i da li je ta sposobnost urođena ili stečena, razmatra se u poglavlju Nastanak i razvoj jezičke sposobnosti. Sledi deo o poreklu značenja kao složenog fenomena koji obuhvata reči, pojmove i objekte.
Pretpostavka je da preteču značenja čine pojmovi, koji su u osnovi kognicije i komunikacije i kod ljudi i kod životinja.
No za razliku od životinja, ljudi su te pojmove, nakon perioda mumlanja, mimike i sličnih signala, počeli da ispoljavaju kroz reči.
Tako je vokabular, koji je nastao pre gramatike, ključni faktor u razvoju jezika, o čemu autor govori u poglavlju Poreklo reči, da bi u narednom obrazložio i poreklo gramatike, odnosno kako je došlo do ulančavanja reči u rečenice.
Poslednja tri poglavlja posvećena su razvoju biolingvistike, odnosno proučavanju porekla jezika u okviru biologije (Biologija i razvoj jezika), doprinosu Noama Čomskog generativnoj lingvistici, koja nastoji da objasni karakteristike čovekove jezičke sposobnosti i kreativnost jezika (Čomski i razvoj jezika), te neraskidivoj povezanosti jezika sa kulturom i načinu na koji jezik i kultura funkcionišu zajedno.
Na kraju svakog poglavlja dat je pregled korišćene literature.
Knjiga O evoluciji jezika sumira pravce izučavanja nastanka i razvoja jezika u savremenoj nauci.
Korisna je pre svega za lingviste i interdisciplinarna proučavanja, a zanimljiva je i prijemčiva za svakog ko želi da o jeziku razmišlja van standardnih teorijskih okvira.
Petar Vučković je dosad objavio više radova iz teorijske i praktične lingvistike, kao i knjige Jezik i utelovljenost, Lingvistika i interdisciplina, Značenje i pažnja, Ogledi iz kognitivne lingvistike i druge.
Marjana M. Stevanović