O evoluciji jezika

Izdavač: Svet knjige

„Jednu od misterija (u navedenom smislu reči) za Čomskog je predstavljalo i ’poreklo i evolucija jezika’. Za njega je to bilo pitanje za koje ne postoji odgovor (’a hopeless question’). Nerealno je, naime, bilo očekivati da se na adekvatan način može objasniti nešto što je ’...so complex and information – rich as human language, which it self is a gift of God and part of man’s having been created in His image’.
Ako se uz ovakav stav Čomskog (iz sedamdesetih godina prošlog veka) doda i ’propis’ Pariskog lingvističkog društva još iz 1866. godine, prema kome se zabranjuje

svako razmatranje / proučavanje problema porekla jezika, onda postaje sasvim jasno zašto je ovaj fenomen ostao tako (vrlo) dugo na marginama interesovanja lingvistike, odnosno intenzivnijih lingvističkih istraživanja.
Pomenuta ’zabrana’ biva ’ukinuta’ devedesetih godina prošlog veka, sa pojavom radova Bikertona (D. Bickerton: Language and Species, 1990) i Pinkera i Bluma (S. Pinker / P. Bloom: Natural language and natural selection, 1990).“

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Psiholingvistika
Ostali naslovi iz oblasti: Filologija i lingvistika

2020; Broširani povez; latinica; 20 cm; 172 str.; 978-86-7396-746-2;

O naučnom izučavanju nastanka i razvoja jezika

Poreklo i evolucija jezika oduvek je bila misterija za lingviste.

S obzirom na veoma malo pouzdanih podataka na osnovu kojih bi se poreklo jezika moglo empirijski proučavati, Parisko lingvističko društvo 1866. propisuje i neku vrstu zabrane ispitivanja ovog fenomena.

Ipak, nova pitanja koja otvara savremena nauka stavljaju u fokus interesovanja i ovaj aspekt jezika, polazeći od stanovišta da se bez jezika čovek ne može u potpunosti razumeti, kao što se ni jezik ne može shvatiti i sveobuhvatno objasniti bez svog porekla i evolucije.

Knjiga O evoluciji jezika Petra Vučkovića osvetljava dosadašnja razmatranja ove problematike, koja kreću od činjenice da i druge naučne discipline proučavaju fenomene iz daleke prošlosti bez dovoljno empirijskog materijala.

Pretpostavka je da je moguće rekonstruisati prošlost na osnovu pouzdanih podataka iz sadašnjosti.

Knjiga se sastoji iz uvoda i devet poglavlja kroz koje je dat pregled najvažnijih pristupa proučavanju porekla i razvoja jezika.

U odeljcima Pračovek i prajezik i Mozak i govorni aparat autor obrazlaže razvoj fizičkih sposobnosti čoveka za produkciju govora – od prelaska na dvonožni hod, koji je promenio ritam disanja i oslobodio ruke za gestikulaciju, do promene u načinu ishrane kojom se posredno menjala veličina pojedinih organa, posebno mozga, odakle kreću informacije, i govornog aparata, koji te informacije ozvučuje.

Na koji način se oblikovala jezička sposobnost, kao kapacitet svojstven jedino ljudskoj vrsti, i da li je ta sposobnost urođena ili stečena, razmatra se u poglavlju Nastanak i razvoj jezičke sposobnosti. Sledi deo o poreklu značenja kao složenog fenomena koji obuhvata reči, pojmove i objekte.

Pretpostavka je da preteču značenja čine pojmovi, koji su u osnovi kognicije i komunikacije i kod ljudi i kod životinja.

No za razliku od životinja, ljudi su te pojmove, nakon perioda mumlanja, mimike i sličnih signala, počeli da ispoljavaju kroz reči.

Tako je vokabular, koji je nastao pre gramatike, ključni faktor u razvoju jezika, o čemu autor govori u poglavlju Poreklo reči, da bi u narednom obrazložio i poreklo gramatike, odnosno kako je došlo do ulančavanja reči u rečenice.

Poslednja tri poglavlja posvećena su razvoju biolingvistike, odnosno proučavanju porekla jezika u okviru biologije (Biologija i razvoj jezika), doprinosu Noama Čomskog generativnoj lingvistici, koja nastoji da objasni karakteristike čovekove jezičke sposobnosti i kreativnost jezika (Čomski i razvoj jezika), te neraskidivoj povezanosti jezika sa kulturom i načinu na koji jezik i kultura funkcionišu zajedno.

Na kraju svakog poglavlja dat je pregled korišćene literature.

Knjiga O evoluciji jezika sumira pravce izučavanja nastanka i razvoja jezika u savremenoj nauci.

Korisna je pre svega za lingviste i interdisciplinarna proučavanja, a zanimljiva je i prijemčiva za svakog ko želi da o jeziku razmišlja van standardnih teorijskih okvira.

Petar Vučković je dosad objavio više radova iz teorijske i praktične lingvistike, kao i knjige Jezik i utelovljenost, Lingvistika i interdisciplina, Značenje i pažnja, Ogledi iz kognitivne lingvistike i druge.

Marjana M. Stevanović