Milosava - Mila Stojnić (1924) počela je svoju naučno-nastavnu karijeru u Institutu za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti SANU i Institutu za eksperimentalnu fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika. U suautorstvu sa Kirilom Svinarskim napisala je tri udžbenika ruskog jezika za odrasle. Predavala je na Višoj pedagoškoj školi rusku književnost, a od 1971. godine je predavala staru rusku književnost, rusku književnost XVIII i XX veka i istoriju ruske civilizacije na Filološkom fakultetu. Posebno se bavila proučavanjem rusko-srpskih književnih i kulturnih veza, i o tome je napisala veliki broj referata i saopštenja. Takode je napisala i knjigu Rusko-srpska književna preplitanja od X-XX veka.
01.01.00
Politika
29.06.2000.
Odabrani ruski filozofi u knjizi Mile Stojnić
Obzorje ruske misli
Doajen naše slavistike odabrala šestoricu mislilaca hrišćanske orijentacije i objavila u knjizi u izdanju "Zaveta"
Dimitrije Mereškovski, Vjačeslav Ivanov, Lav Šestov, Nikolaj Loski, Sergej Bulgakov i Nikolaj Berđajev ruski su filozofi koje je za svoju najnoviju knjigu pod nazivom "Obzorje ruske misli" (izdavač "Zavet" iz Beograda) izabrala Mila Stojnić, doajen naše slavistike i, kako je juče rečeno u razgovoru na Tribini Udruženja književnika Srbije, u Beogradu, "jedna od najobrazovanijih žena našeg doba".
Mila Stojnić je izabrala tekstove ovih ruskih filozofa hrišćanske orijentacije i prevela ih na srpski, obogaćujući knjigu izvanredno temeljnim, enciklopedijskim i objektivnim predgovorom. Zašto baš njih? Autorka ove knjige za koju je Milorad R. Blečić rekao da je u prošloj godini najbolje esejističko delo na našem jeziku, objasnila je juče da je to učinila jer "rusku su filozofsku misao, čak kad su od nje stvarali sistem, u stvari, razvili ruski pisci".
Ovo osobeno delo ruske stvaraoce posmatra u okvirima evropske i svetske filozofske misli i civilizacije, kazao je profesor Dragan Nedeljković. Otisnuvši se u "burne vode filozofije i religije", Mila Stojnić je knjigom "Obzorje ruske misli" predstavila našim čitaocima teške i tragične sudbine ovih mislilaca kojih se nova ruska vlast, posle Oktobarske revolucije, odrekla i pored njihovih svetskih vidika, velike savesti i svestranog obrazovanja. Njima bi se ponosile sve zemlje sveta, zaključio je Dragan Nedeljković, dok je Milan Ranković, filozof i recenzent knjige, rekao da je ovakvim odnosom nove vlasti SSSR prekinut prirodan razvoj filozofske misli ruskog naroda.
Danas, u Rusiji ali i kod nas, prava je poplava knjiga o ovim filozofima koji su svojim polemičkim pristupom svetu i životnim i duhovnim fenomenima (posle emigracije na Zapad) samo obogatili evropsku i zapadnu misao. Oni su bili ne samo filozofi, već i propovednici, pesnici, pisci, vernici ili ateisti, podvukao je Milan Ranković, i kao da su izašli iz nekog dela Dostojevskog. Bez njih bi istorija evropske filozofije bila oskudna, a približavajući njihovu raskošnu misao našim prostorima, Mila Stojnić je dokazala ne samo svoje suvereno poznavanje književne i filozofske misli Rusije predsocijalističkog doba, već i, kako je konstatovao Milorad R. Blečić, da je prema načinu mišljenja "sestra jedne Isidore Sekulić i Ksenije Atanasijević".
A. Cvijić
