08.04.12 Blic
Knjiga s pločnika
Od krvi i mesa, Krista Volf
Talenat sam po sebi - nije li bio bol?
Prvog dana decembra 2011. godine umrla je Krista Volf, jedna od najpoznatijih (istočno)nemačkih spisateljica. Devet godina ranije, berlinska Akademija umetnosti dobila je njen kompletni književni arhiv u kome se nalazi preko 20.000 ispisanih stranica romana i pripovedaka, 6500 stranica dnevnika vođenog od 1946. do 1999, kao i 10.000 stranica korespodencije sa poznatim piscima poput Gintersa Grasa, Hajnriha Bela ili Ane Zegers.
U pogovoru njenom kapitalnom romanu „I djetinjstvo, zar ne“, koji je pre tri decenije objavila sarajevska Svijetlost, prevodilac Predrag Kostić napominje da je Krista Volf, oslanjajući se na Bihnera, prihvatila koordinatu dubine kojom se koristila Ana Zegers. Pripovedački prostor ima četiri dimenzije: tri fiktivne koordinate izmišljenih likova i četvrtu, „stvarnu“ koordinatu pripovedanja - liniju dubine, savremenosti i neizbežnog angažmana.
„Savremenost“ nije zaobišla spisateljicu rođenu 1929. godine u Landsbergu (današnja Poljska). Rat, NDR, zid, studije germanistike u Jeni i Lajpcigu, represija, Štazi, kontroverze, političko-društveni angažman, povlačenje, ujedinjenje, ali pre svega dar i književna slava, uz poneki triler kad bi bilo vremena (najčešće noćni program).
U romanu „Od krvi i mesa“, poslednjem koji je preveden na srpski jezik, na korak je prišla smrti. Glavna junakinja (povređena - to je prva reč), pod anestezijom, čas na javi, čas u snu, prolazi još jednom kroz nejasne slike svog života.
Kao i u većini dela Kriste Volf, perspektiva naratora protejski se menja: glavna junakinja neprekidno beži iz prvog u treće lice, bivajući najčešće na granici između života i smrti. Izbačena iz mreže vremena, ne može da dočara tok svojih misli čak ni lekarima („pa nije ovo krimić“). Između uspavljivanja i buđenja, pre i posle operacija, „u svojoj bezvremenoj stvarnosti“, prepliće varljiva sećanja i traga za misteriozno nestalim prijateljem iz mladosti.
Roman „Od krvi i mesa“ priča je o životu, smrti i liniji koja ih deli. Proza o onoj dubini koja je poput reči duboko zakopana u telu. Junakinja je neprekidno na granici. Ni previše omamljena, ni sasvim na površini. („Znam, kažem: Lebdeći.“) Talas koji je naišao prvog dana decembra bio je viši i snažniji od te „granice“.
Mića Vujičić
20.07.04 Blic
Isceljenje
Krista Volf: “Od krvi i mesa”
Junakinja romana je na samrti. U napetom duelu tela i duše, ona je čas tupa kao stvar („šta će telo učiniti sa mnom“), a čas ozarena filozofskim spoznajama o odnosu života i smrti. Njeno Ja izranja iz mora nesvesnog kroz deliće nasumičnih i nesređenih sećanja koja joj nameću novo, poražavajuće vrednovanje dotadašnjeg života: sada njena disidentska mladost u podeljenom Berlinu deluje daleko i uzaludno, a odabrani suprug, kao nepotreban teret; neprežaljenu ljubav, Urbana, odbacila je zbog mladićevog kukavičkog pristajanja na ideološku demagogiju, a kao njegov antipod veliča tetku Lizbet koja je imala hrabrosti da u Hitlerovoj Nemačkoj voli jednog Jevrejina. Iako je nemoćna i pomalo hipohondrična (veruje da se od nje krije da boluje od raka), a pred hirurzima degradirana u „žabu za seciranje“, ona ima snage da samoironijom i crnim humorom povremeno odagna strah. Kada se vratila sa praga Hada, junakinji se čini da bi želela smrt, koju zamišlja kao odmor od životnih borbi i patnji, ali i shvata da samoubistvo ne bira očajnik (ona), već kukavica (Urban). Tako je, paradoksalno, njena bolest (tela) omogućila ozdravljenje (volje).
Način pripovedanja čini ovaj roman posebnim: kada tehnika toka svesti postane „nemoguća“ (jer je junakinja onesvešćena), njenu misao nastavlja sveznajući narator implicirajući da život postoji i tamo gde junakinja misli da ga nema. Krista Volf ponovo daje antičkoj mitologiji ulogu filozofske okosnice dela i dočarava jedan, u suštini antički doživljaj smrti kao mraka, a života kao carstva svetlosti.
Vesna Trijić
29.06.04 Danas
Nova knjiga u Stubovima kulture
Krista Volf: "Od krvi i mesa"
Stubovi kulture objavili su u okviru biblioteke "Peščanik", roman nemačke spisateljice Kriste Volf "Od krvi i mesa". Za prevod se pobrinula Olga Zatezalo, koja je dosad prevela veliki broj tekstova iz oblasti književnosti, lingvistike, obrazovanja, etnologije, prava i privrede. Krista Volf jedna je od najznačajnijih pisaca nemačke književnosti druge polovine XX veka. Njena biografija tesno je povezana sa društvenom istorijom Istočne Nemačke. Bila je u sporu sa represivnim režimom Nemačke demokratske republike, neke od njenih knjiga bivaju zabranjene, dok je drugima otežan put do čitalaca. Volfova je objavila niz romana, dve knjige pripovedaka i mnoštvo eseja. Dobitnik je čitavog niza priznanja, književnih nagrada - "Hajnrih Man", "Georg Bihner", "Teodor Fontane", kao i Šilerove nagrade, Austrijske državne nagrade za evropsku književnost i mnogih drugih. Dela Kriste Volf prevedena su na sve važnije svetske jezike, a po nekim njenim romanima snimljeni su filmovi. "Od krvi i mesa" je roman fluidne strukture, u kome autorka secira oblasti tela, bolesti, života i smrti. Ljubitelji proze Kriste Volf još jednom će imati prilike da uđu u višeslojni lavirint njenog romanesknog tkiva, u kome se autorka protiv "sveobuhvatne uzaludnosti egzistencije" i dalje bori istinitim, snažnim pripovedanjem.
S. D.
21.06.04 Glas javnosti
Novo iz Stubova kulture
Krista Volf: “Od krvi i mesa”
Zanimljivija od knjige je biografija autorke. Kako stoji u pogovoru, ta je biografija "neraskidivo povezana sa društvenom istorijom Istočne Nemačke". To znači i da je u "prvim godinama svog učešća u javnom životu Krista Volf, bila bliska zvaničnoj politici". Posle 1965. ona je u nemilosti i neke njene knjige bivaju zabranjene.
Krajem 90-tih istupa iz vladajuće i jedine komunstičke partije, da bi, u prvoj polovini 90-tih, nemačko javno mnjenje bilo potreseno saznanjem da je "jedna od najvažnijih spisateljica nemačke književnosti 20. veka" bila u "kontaktu sa istočnonemačkom službom bezbednosti"(fin eufemizam). Roman "Od krvi i mesa" predstavlja rekapitulaciju dosadašnjeg života junakinje koju zatičemo u bolnici, pred operacijom.
Mala konfuzija nastaje pošto ona priča čas u prvom, čas u trećem licu, ali to je valjda zato što je bolesna i, pri tom, još i vuče neki teret iz prošlosti. Ako niste gadljivi na bolnički ambijent upustite se u avanturu od krvi i mesa.