Poništena

Izdavač: Laguna
Naslov originala: She"s Come Undone / Wally Lamb

„Ovo je priča o žudnji; nepouzdan izveštaj o željama i nevoljama koje kao da su počele onog dana 1956. kada smo dobili televizor.“

Tako počinje ispovest Dolores Prajs, neobične junakinje Lemovog romana Poništena. Ona je prvoklasni primerak emocionalne korpe za otpatke. A kako i ne bi bila? Pa doživela je gotovo svaki vid zlostavljanja i naličja porodičnog života: otac joj nasilni, lažljivi ženskaroš; majka je emocionalno i mentalno čvrsta koliko i žele; muškarci u njenom životu spadaju u najgnusnija bića koja se još mogu nazivati ljudskima. Ali Dolores ne odustaje,

već se s nedaćama nosi pomoću samopopustljivosti i proždrljivosti dostojne i samog Henrija Osmog. Za nju je srećno detinjstvo tek pusti san. Dok joj većina vršnjaka razmišlja o istorijskom značaju poslednjeg singla Bitlsa ili se čudi što im se starija braća i sestre na fakultetu pretvaraju u hipike, Dolores mora da se bavi temama kao što su razvod, silovanje i mentalne bolesti. Bilo da ste zgroženi njenim budalaštinama ili dirnuti zaista jadnim smicalicama, naći ćete se prosto uvučeni u taj ušuškani, urnebesni svet slatkiša i grickalica.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2005; Broširani povez; latinica; 21 cm; 438 str.; 86-7436-402-0;

rasprodato

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Poništena

Voli Lem (autor)

rasprodato

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Laguna; 2005; Broširani povez; latinica; 21 cm; 438 str.; 86-7436-402-0;

Odlomak

pročitaj deo knjige

Među najstarijim mi je sećanjima ono kad mama i ja sa verandenaše iznajmljene kuće u Aveniji Karter gledamo dvojicu dostavljačakako nam donose novi televizor. Uzbuđena sam jer sam dotle samočula za televiziju. Uniforme su im iste boje kao kutija koju nose.Postrance se penju uz betonske stepenike, baš kao krabe u Ribarevojuvali. Sad sledi nepouzdan deo priče: moje vizuelno pamćenjeuporno tvrdi da su ta dvojica predsednik Ajzenhauer i potpredsednikNikson.Ušli su u kuću, raspakovali tu kocku sa staklenom prednjomstranom i postavili je na postolje. „Samo pažljivo“, kaže majka, madato ne liči na nju. Ona nikada nikoga nije učila njegovom poslu, apogotovu ne muškarce. Tad mi se obraća predsednik Ajzenhauer:„Hajde, curice, okreni ovo dugme ovde.“ Majka klima glavom u znakodobravanja i ja mu prilazim. „Ovako“, kaže, pa polaže žuljevit dlanna moju ruku, provlači prste između mojih i okreće dugme sličnožetonu iz očevog kompleta za igru dame. (Ponekad, kad otac viče namajku, odem u dnevnu sobu i stavim jedan taj žeton u usta, a ondaga sisam i jezikom pratim ivični žleb.) Čujem i osećam paljenje aparata.Iz kutije dopiru siktavi glasovi. „Dolores, vidi!“ – kaže majka. Nasredini zelene staklene površine pojavljuje se zvezdica, koja potomnarasta i pretvara se u dve žene – vlasnice onih glasova – koje sedeza kuhinjskim stolom. Počinjem da plačem. Ko ih je tako smanjio?Jesu li žive? Stvarno? Sve se dešava 19 . Imam četiri godine. Nisamto očekivala. Ona dvojica i mama smeše se mom strahu, uživaju unjemu. A možda je to saosećanje i želja da me smire? Sećanja na tajdan su mi, baš kao i sama televizija, jasna i glasna, ali nepouzdana....