Poznati indijski književnik, dramaturg i filozof, Rabindranat Tagore, rođen je Indiji u gradu Kalkuti, 7. maja 1861. godine, a umro je na današnji dan 1941. godine u istom gradu.
Tagore je najmlađi sin hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha.
Još kao dečak pokazao je zainteresovanost za poeziju, pa je već u osmoj godini napisao svoje prve pesme.
Na očevo insistiranje upisao je studije prava u Engleskoj, ali se ubrzo vratio u Indiju i opredelio se da se bavi književnošću. Na bengalskoj Akademiji studirao je istoriju i kulturu.
Za vreme boravka u Londonu, Tagore je objavio svoje prve zbirke pesama - ""Večernje pesme"" i ""Jutarnje pesme"". Tagore je napisao više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama i veliki broj eseja.
Pored toga pisao je i pozorišne komade, mjuzikle, putopise i memoare. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, a romani društvenom svešću. Glavni cilj ovog književnika bio je povezivanje istoka i zapada.
Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine za zbirku pesama ""Gitandžali"", koju je napisao 1910. godine, a sam je preveo sa bengalskog na engleski jezik.
Ova zbirka sadrži pesme koje je Tagore napisao nakon ženine i ćerkine smrti.
Britanska vlada ga je 1915. godine proglasila za viteza. Nakon masakra u Amricaru 1919. godine, on se te titule odrekao, u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji.
Tagore je učestvovao i u Indijskom nacionalističkom pokretu, gde se sprijateljio sa Gandijem. Najznačajnija dela čuvenog pisca koji je posetio Beograd 14. oktobra 1926. godine, su zbirke pesama ""Gradinar"" , ""Gitandžali"", ""Idealna"" i ""Venac pesama"", a od romana ""Brodolom"". On je takođe napisao i reči indijske nacionalne himne.
- On je više nego ijedan Indijac uskladio ideale istoka i zapada, prošireći osnovu indijskog nacionalnog osećaja, tako da je naveo svoj narod da misli o širim pitanjima, koja se tiču čovečanstva"", rekao je indijski premijer Nehru o Tagori.