Boris Leonidovič Pasternak rođen je 10. februara 1890. u Moskvi. Poticao je iz umetničke porodice. Otac mu je bio slikar, a majka poznata koncertna pijanistkinja. Pasternak je rano pokazao interesovanje za književnost, a poeziju je počeo da piše tokom tinejdžerskih godina. Studirao je filozofiju i filologiju na Univerzitetu u Marburgu u Nemačkoj, ali se vratio u Rusiju pre nego što je diplomirao. Nakon Oktobarske revolucije 1917. u početku je podržavao boljševičku vlast, da bi se ubrzo razočarao i potpuno okrenuo ka književnom stvaralaštvu. Zbog inovativnosti u lirskom izrazu njegove rane zbirke poezije bile su cenjene i priznate. Njegovo najpoznatije delo, ipak, ostao je roman Doktor Živago, napisan između 1945. i 1956. Budući da kroz priču o Juriju Živagu, lekaru i pesniku, roman govori i o pozadini Oktobarske revolucije i njenim posledicama, Pasternak je imao poteškoća da ga objavi u Sovjetskom Savezu. Zbog toga je roman prvi put objavljen u Italiji 1957. Godine 1958. Pasternak je dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je prvobitno prihvatio, ali ju je kasnije, pod pritiskom sovjetskih vlasti, odbio. Pored književnog rada, Pasternak je prevodio dela Šekspira, Getea i mnogih drugih autora na ruski jezik. Preminuo je 30. maja 1960, u Peredelkinu, blizu Moskve.
13.02.05 Dnevnik - Novine i časopisi
Nobelovac i mudrica
Prepiska (1948-1957), Arijadna Efron, Boris Pasternak
Prepiska Borisa Pasternaka (1890-1960), pesnika koji se zbog kritika vlasti (SSSR), naročito romana “«Doktor Živago”», odrekao 1958. godine Nobelove nagrade, sa ćerkom Marine Cvetajeve (1892-1941) Arijadnom Efros višestruko je intrigantna i literarno zanimljiva. Ona najpre govori o snazi talenta devojke koja i pored svih predispozicija i neospornog dara nikada nije pomišljala da nastavi tragom slavne i tragične majke. Objašnjavajući neke od razloga zašto nije spisateljica Arijadna u pismu iz 1951. navodi i ovo:
- Nisam spisateljica još i zato što, pošto nisam prešla put svakog onog ko piše, put od slabog rada, potčinjenog nečijem stvaralaštvu, do snažnog i vlastitog stvaralaštva, ja sebi sada, sa 37 neobičnih godina, ne mogu dopustiti da pišem slabo, a da u stvaralačkom smislu ja budem ja, ne mogu, jer nemam svoju originalnu stvaralačku fizionomiju. To što je viđeno, što se čulo, proživelo, preživelo, što je primljeno i shvaćeno, još uvek ne daje u ruke i način izražavanja, i hvala bogu, inače bi pisci progutali čitaoce!
Odrasla u porodici gde se rađala moderna ruska poezija, negovao strog kritički pogled na napisano, svakako upoznata i sa briljantnim esejima svoje majke, u kojima posebno mesto zauzima onaj ogled o odnosu poezije Majakovskog i Pasternaka, naravno u korist Pasternaka, Arijadna se, u izgnanstvu i ropstvu, tešila pisanjem dugih pisama 24 godine starijem prijatelju, učitelju, tajnom ljubavniku, šta sve ne.
No pisama i prepiska mudrice i nobelovca nisu interesantna samo zbog ili uopšte zbog tog zagonetnog odnosa. Ona su pre svega potresno svedočanstvo o jednoj prekinutoj mladosti/životu, smutnom vremenu u kome su nestali svi najdarovitiji, pa i njena porodica: otac Sergej Efron je ubijen 1941. majka Marina se obesila iste godine, brat Mur kao vojnik Crvene armije gine sa nepunih dvadeset godina, a ona, Arijadna, borac na strani republikanaca u Španskom građanskom ratu, biva prognana Staljinovom gvozdenom metlom u Sibir.
I eto povoda za slike ruskog užasa, siromaštva svake vrste, potucanja od nemila do nedraga. Pisma su Arijadnina jedina nada i uteha, a Boris to zna i vodi mudro, sve pazeći da se arijadnina nit ne prekine. Nedostatak stvarnog života ovde je zamenjen silnim interesovanjem za književnost, Šekspira, Getea, Borisova pesme i prevode. Ali ne šalje Boris Pasternak napaćenoj prijateljici samo pisma, razglednice i knjige. Kad ima upućuje joj i novac od koga će najzad kupiti brvnaru u stepi.
Tragedija ove devojke i tog vremena je tolika da je ona odavno istrošila svaku suzu i sada je u stanju da plače samo ako se mnogo raduje. A to se dešava retko. Nikako. O tome govori ova retko iskrena i namerno sačuvana prepiska. Više od mnogih knjiga na tu istu temu. Boris Pasternak je to, svakako, znao, podsticao i cenio isto toliko kao i svoje rukopise.
M. Živanović
