Prepodnobna Paraskeva, svetiteljka koja nas ujedinjuje u molitvi

a što jasnije komuniciraju sa svojim, većinom nepismenim stadom, Oci Pravoslavne Crkve jasno su razumeli tek kasnije formulisanu maksimu da „slika govori hiljadu reči“ i tako su freskopisom i ikonopisom, kao i samom arhitekturom hrama, vernima uputili poruku kako Sveti u Gospodu predstavljaju oboženog čoveka i projavljivanje života budućega veka. Među plejadom tih vidljivih svedoka sveta nevidljivog, svojim posebnim sjajem, Carstvo nebesko projavljuje i Prepodobna naša majka Paraskeva. Tiha i nenametljiva, skromna i smerna, ona je bila silna u spremnosti na žrtvu i ljubavi prema svojima bližnjima. Nakon teškog, stradalničkog života kojim je obožila svoju besmrtnu dušu, Sveta Petka je ljubav i milosrđe prema ljudskom rodu nastavila da izobilno izliva i nakon tihog, monaškog upokojenja. Njene svete mošti svakako spadaju među najveće svetinje Pravoslavne Crkve, koje pružaju ne samo pomoć i utehu nebrojenim nevoljnicima koji im se klanjaju sa verom i nadom, već im kreiraju i mogućnost da sopstvenim čulima, još na ovom svetu, osete predokušaj Rajskog naselja. Odričući se sveta i odbacujući njegovo bučno i varljivo blještavilo, ona je postala pouzdana zaštitnica upravo onih koji joj se iz sveta molitveno obraćaju. Odbacujući putenost pale ljudske prirode i doslovno živeći anđeoskom čistotom, Sveta Petka nam je kao glavnu pouku svog trajanja ostavila dirljivi ideal smernosti i skromnosti. Čak i sada, nakon što se u snovima pobožnih ljudi pojavljivala kao sjajna i uzvišena carica, za ovu svetiteljku Božiju vezuju se oni skrajnuti i odbačeni, slabi i siromašni, koji od nje očekuju i primaju pomoć i utehu. Po Božijem promislu, Prepodobna Paraskeva hrani i dobre i rđave, bogate i siromahe, ljude svih nacija i vera, i svojim blagoslovom isceljuje telesne i duhovne rane svima onima koji pred njenim moštima uzdišu Gospodu, pružajući joj kao uzdarje samo svoju veru i iskreno pokajanje. U tom smislu, nije slučajno da su mnogi izvori koje je narodno predanje prepoznalo kao lekovite i čudotvorne, upravo njoj posvećeni, kao i da svetiteljki koja je toliko volela tišinu pustinje ljudi rado upućuju molitve u takvim jednostavnim, prirodnim svetilištima.

Slobodni smo da konstatujemo kako je i u našoj Bogom spasavanoj Eparhiji, Prepodobna majka ostavila veoma dubok trag. Tri bisera pravoslavne duhovnosti, Fenek, Petkovica kod Ležimira i Petkovica kod Berkasova, gde se, u podvigu, za spasenje svih ljudi mole okupljene monaške obitelji, posvećena su upravo Svetoj Petki. Pored toga i mnogi parohijski hramovi su posvećeni njenoj svetoj uspomeni, a u mnogima su pohranjeni i delići njenih moštiju, na radost i utehu vernog naroda. Veoma Nas raduje činjenica da je Otac Kleopa koji je proveo godine pokraj moštiju Svete Petke smogao snage da jednostavnim i razumljivim rečima, ali i lepim, znalački odabranim slikama, veoma širokom krugu čitalačke publike približi njeno žitije, kao i svrhu i suštinu kulta koji se razvio oko njene blažene uspomene.

Sigurni smo da će i mnogi drugi čitaoci steći prema ovoj knjizi slična uverenja.

Sa blagoslovom Božjim,

Episkop sremski

VASILIJE