Johan Gotfrid Herder, Edvard Sapir (autor)
Godine 1769. Berlinska akademija je kao temu nagradnog konkursa objavila sledeće, kao što je bio običaj, na francuskom: »En supposant les hommes abandonnes a leurs facultes naturelles, sont-ils en etat d"inventer le langage? Et par quels moyens parviendront-ils d"eux-memes a cette invention?« Postoje u stilu ove teme dve stvari koje su karakteristične za to doba. Prvo, primetiće se da je osnovna poenta ove rasprave trebalo da bude ovo: da li je jezik prirodnog, to jest ljudskog, ili natprirodnog porekla. Tada s
e nikako nije moglo uzeti zdravo za gotovo, kao što bi danas normalni istraživači to učinili, da je čovek stekao dar govora na potpuno prirodan način; teret dokazivanja je, u stvari, bio na onima koji su osporavali božansko poreklo jezika. I drugo, pitanje Akademije govori o jeziku kao »izumu«. Baš kao što je mašina »oruđe«, sredstvo za postizanje nekih drugih mehaničkih efekata, tako se i na jezik gledalo kao na oruđe, sredstvo za postizanje nekih drugih željenih mehaničkih efekata, naime, prenošenja ideja pomoću čujnih, a zatim i vidljivih simbola. A pošto su istorija i iskustvo pokazali, ili se činilo da pokazuju, da su mašine »izmišljene« primenom izvesnih moći inteligencije, logična paralela je čini se zahtevala da i taj divan izum nazvan jezik predstavlja »izum« nekakve inteligencije. Onda je jedino pitanje bilo ovo: da li je ljudski um bio dovoljno inteligentan i snalaživ da izmisli jednu tako finu mašinu, ili je za nju bila potrebna božanska ruka? Voila tout.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija jezika
Ostali naslovi iz oblasti: Filologija i lingvistika
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2012; Broširani povez; ćirilica; 19 cm; 215 str.; 978-86-7543-251-7;
