Prosvetiteljska teza da zdrav razum treba da bude jedini kriterijum u prosudjivanju svih stvari i u odredjivanju smernica naseg delovanja, odredila je Volterov zivot i rad. Najveci protivnik zdravog razuma je crkva. Crkvene dogme ne mogu da izdrze sud zdravog razuma. One se zasnivaju na prevarama svestenstva, predrasudama, sujeverju, lakomislenosti i neznanju ljudi. Zbog toga je ljude potrebno prosvetiti naukom i umom. Jedino na taj nacin ce se smanjiti moc crkve u javnom zivotu, ali i njena vlast na podrucju duhovnosti. U toj borbi posebno mesto zauzima borba protiv fanatizma i iskljucivosti crkvene ideologije.
U tom cilju Volter se nije zadrzao samo na teorijskom nivou, preduzeo je i nekoliko konkretnih poduhvata u borbi za spasavanje zrtava fanatizma. Najpoznatiji od njih je Rasprava o toleranciji (1763). Volter nije mogao da ne reaguje na pogubljenje protestanta Zana Kalasa koji je bio osudjen na smrt jer je navodno ubio sopstvenog sina zato sto je ovaj nameravao da predje u katolike. Volter je u Raspravi ubedljivo pokazao netolerantnost svih crkvenih ideologija koja za posledicu uvek ima okrutan fanatizam.
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija
Izdavač: Utopija; 2005; latinica; 21 cm; 144 str.; 86-85129-13-3;
