Rat ljudi i daždevnjaka

Izdavač: Algoritam
Naslov originala: Válka s mloky

Čovekoliki daždevnjaci, koje ekscentrični kapetan otkriva daleko u Indijskom okeanu, uz pomoć fondova bogatog industrijskog sindikata šire se čitavim svetom. Oni uče da koriste alate, čak i da govore, i uskoro ljudi počinju da ih koriste u komercijalne, ali i vojne svrhe. Uplašeni da ne zaostanu u trci osvajanja podvodnog sveta, svetski lideri ignorišu mogućnost da se jednog dana daždevnjaci mogu pobuniti protiv svojih gospodara... Rat ljudi i daždevnjaka je izuzetno zabavna knjiga koja podstiče na razmišljanje. Karel Čapek, jedan od pionira moderne naučne fantastike, tvorac termina robot, u ovo delu daje portret dvadesetog veka u svoj njegovoj monstruoznosti. U priči o čovekol

ikim daždevnjacima koje eksploatišu ljudi gladni moći i opijeni pohlepom on mudro razotkriva militarizam, rasizam i proždirući kapitalizam. Više od svega drugoga, ova Čapekova knjiga je napad na praksu moderne kulture da nauku i tehnologiju stavlja ispred humanosti i civilizacije. Ta kulutra podrazumeva nacionalističku ideologiju koja je korisna za opravdavanje okrutnosti i neumerenosti; rezultat toga je ugroženost budućnosti čovečanstva.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Češka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Naučna fantastika


				2004; Broširani povez; latinica; 21 cm; 250 str.; 86-7662-009-1;

463 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Rat ljudi i daždevnjaka

Karel Čapek (autor)

463 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Češka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Naučna fantastika

Izdavač: Algoritam; 2004; Broširani povez; latinica; 21 cm; 250 str.; 86-7662-009-1;

Biografija

Karel Čapek

Sve što je stvorio češki pisac, prevodilac, diplomata i novinar Karel Čapek (1890-1938) napisao je pod geslom da istina ima više.
U tek stvorenoj zemlji, Čehoslovačkoj, on će između dva svetska rata pisati o životu ljudi iz pozicije građanskog liberalizma i Masarikovog humanizma. Sa prvim predsednikom njegove zemlje bio je veliki prijatelj i o Masariku je objavio više knjiga, čak i "Razgovore" koje su zajedno vodili. On, inače, opisuje nakaradnosti građanske civilizacije, velike izume (izumitelj je i sam reči "robot", koju je prihvatio čitav svet, a u mnogim slovenskim jezicima označava reč "raditi", "rabotati"). Ti izumi trebalo je napaćenom svetu da donesu mir i blagostanje, a doneli su, prema Čapeku, samo ratove, osvajanja tuđih područja (pa i njegove otadžbine) i nova uništenja materijalne civilizacije. O svemu tome on piše kao utopista, smeštajući zbivanja i junake u neka nestvarna područja, u izmišljene krajeve i vremena.
I prva zbirka Čapekovih pripovedaka ima osoben naziv "Raspeti na raskršću" (1917). U međuvremenu je objavio mnogo knjiga, među kojima je trilogija "Hardubali" (1933), "Meteori" (1934) i "Običan život" (1935), kao i roman "Prva smena" (1932), te drame "R.U.R.", "Stvar Makropolus", "Bela bolest", "Mati". Poslednje delo, "Kompozitor Foltin", štampano je posle njegove smrti. Ono je izlazilo u časopisu u nastavcima, i nije ga dovršio. Slomili su ga događaji iz tmurne jeseni 1938. kada se u Minhenu krojila sudbina prve Čehoslovačke Republike.
Ubrzo posle minhenske izdaje, umro je slomljen, u najboljim godinama života.