01.01.00
Politika
29.10.2000.
Rečnik psihologije
Autor: Žarko Trebješanin; izdavač "Stubovi kulture", Beograd
"Rečnik psihologije" Žarka Trebješanina, inače plod autorovog višedecenijskog rada, vrhunsko je delo srpske psihologije i leksikografije. Rečnik na 556 strana obuhvata više od 3.500 odrednica iz različitih oblasti psihologije, od psihologije ličnosti, kliničke i socijalne do psihofizike i inženjerske psihologije, kao i najvažnije pojmove iz svih psiholoških škola i pravaca.
Koncepcija "Rečnika psihologije" predstavlja stvaranje jednog informativnog, modernog i pouzdanog vodiča kroz lavirinte savremene psihologije, što je veoma važno za našu sredinu u kojoj postoji oskudica psihološke leksikografske literature. Osnovna zamisao kojom se autor rukovodio u njegovoj izradi jeste da po bogatstvu odrednica, obimu i načinu obrade ovaj rečnik bude između standardnog rečnika i enciklopedije.
"Važnije osobenosti ?Rečnika psihologije?, po kojima se on razlikuje od sličnih domaćih i stranih dela, jesu: ukazivanje na etimologiju termina (na primer anomija, letargija, lobi itd.), što olakšava razumevanje značenja pojma, relativno adekvatna zastupljenost pojedinih pravaca (bihejviorizam, fenomenološka psihologija, humanistička psihologija, geštalt psihologija, psihoanaliza itd.), srazmerno svom značaju i uticaju u njemu su našli svoje mesto pojmovi iz nemačke, američke, engleske, ruske, francuske psihologije (što obično nije slučaj u drugim rečnicima koji su manje-više nacionalno "obojeni" i pristrasni), kao i uključenost relevantnih domaćih autora i njihovog doprinosa pojedinim disciplinama i oblastima psihologije", napisao je autor u predgovoru.
01.01.00
Nin
12.01.2001.
Žarko Trebješanin: Recnik psihologije
Leksikografski poduhvat
Sulejman Hrnjica
Pisanje pouzdanog vodica kroz lavirinte psihologije je nesumnjiv znak intelektualne hrabrosti autora. Sakupiti, srediti, odabrati i vrednovati 3 500 kljucnih pojmova u tako razudenoj teorijskoj i primenjenoj disciplini kao što je psihologija, bio je zadatak koga se poduhvatio prof. dr Žarko Trebješanin, profesor Univerziteta u Beogradu i autor brojnih knjiga i studija, ukljucujuci i dve verzije Leksikona psihoanalize.
Profesor Trebješanin je sebi postavio više negoli ambiciozan zadatak: sažeti najvažnije ideje u postojecim psihološkim disciplinama i pravcima unutar disciplina, uneti red i smanjiti semanticku pometnju u ovoj oblasti. Osnovni principi za koje se opredelio pri realizaciji ovog poduhvata bili su: potpunost, sažetost, preciznost i pouzdanost; preglednost i objektivnost; kriticki pristup i autorski pecat.
Za vrednovanje ovog autorskog i izdavackog poduhvata, posebno je znacajna cinjenica da se autor opredelio da ceo autorski posao obavi sam, uprkos cinjenici da medu pojedinim orijentacijama, cak i unutar iste oblasti, postoje tako suštinske razlike da je dijalog medu njima prakticno nemoguc. Razvoj unutar tradicionalnih oblasti i pojava novih, kako teorijskih, tako i primenjenih disciplina, sadržavao je rizik nepotpunog predstavljanja, ali je opredeljenje za autorski tim sadržavalo opasnost povecanja semanticke pometnje. Autor se opredelio za usamljenicki poduhvat, svestan i prednosti i opasnosti koje iz toga proizlaze.
Okosnica Recnika cine kljucni pojmovi najvažnijih teorijskih i primenjenih psiholoških disciplina i njima srodnih oblasti, koje su nužne za razumevanje psiholoških pojava i procesa. Uz pojmove iz opšte i eksperimentalne psihologije, psihologije licnosti i razvojne psihologije pridružene su pratece odrednice iz filozofije, sociologije, pedagogije, neurologije i fiziologije. Pojmovima iz klinicke psihologije i psihodijagnostike pridružene su odrednice koje sadrže kljucna saznanja iz psihoanalize, psihopatologije i psihijatrije. Socijalnopsihološkim odrednicama pridružena su relevantna saznanja iz sociologije. Pojmovi iz psihometrije i statistike (ukljucujuci i pojmove iz matematicke psihologije) cine dobro predstavljenu celinu. Uocljivo je nepristrasno korišcenje izvora iz vodecih psiholoških centara (americkih, britanskih, ruskih i francuskih).
Primenjene psihološke discipline, pre svega jedna tako stara i tradicionalna oblast kao što je pedagoška psihologija, te novije oblasti primene kao što su forenzicka psihologija, psihologija marketinga, inženjerijska psihologija i psihologija osoba sa smetnjama u razvoju, znatno su skromnije predstavljene. Iako je u predgovoru nagovešteno da su u obradu odrednica ukljuceni relevantni doprinosi domacih autora, nije sasvim jasno koja originalna objašnjenja poticu iz ovog izvora.
Izabrane odrednice su, po našem uverenju, precizno i tacno predstavljene citaocima. Jedinstven pristup pisanju odrednica kao princip korišcen je elasticno. Vecina važnijih odrednica je predstavljena po kljucu: etimologija termina, kratka definicija, autor, teorijska orijentacija kojoj pojam pripada, kao i vreme kada se pojavio. U delovima opisa složenih pojmova ukazano je na njegove sastavne komponente, eventualna razlicita znacenja u okviru pojedinih psiholoških disciplina, kao i njegovo mesto i znacaj u sistemu srodnih pojmova.
Autor se opredelio da ovaj recnik, po bogatstvu odrednica, obimu i nacinu obrade bude izmedu standardnog recnika i enciklopedije. Istovremeno, definisao je i idealne zahteve koje treba da zadovolji obrada pojedinih kljucnih odrednica i bio svestan njihove kontradiktornosti. Decenijski rad na ovakvoj vrsti dela, a verovatno i zamor koji iz toga proizlazi, doveo je do izvesnih neravnomernosti u dužini i strukturi obrade pojedinih odrednica koje su lako popravljive u narednim izdanjima. Pored vec pomenute nedovoljne zastupljenosti pojedinih oblasti primenjene psihologije, izvesne neusaglašenosti, po našem uverenju, poticu od toga što je vecina pojmova preuzeta iz leksikona psihoanalize (istina, uz skracivanja). Dužina ovih odrednica je, po pravilu, još neprimerena važnosti ovih pojmova u celokupnoj oblasti psihologije, što je lako moguce korigovati u narednom izdanju. Primedbe ove vrste mogu se uputiti vecini slicnih leksikografskih dela iz ove oblasti, kako domacih, tako i stranih.
Sa druge strane ovih primedbi stoje nesumnjive vrednosti ovog dela: uspešnost u izboru najbitnijih elemenata koji citaocu predstavljaju izabrani psihološki pojam, nepristrasnost u izboru znacenja pojmova koji se koriste u raznim psihološkim disciplinama i orijentacijama, i veoma lep i jasan stil pisanja. Razumljivost objašnjenja približava Recnik širokom krugu citalaca, od strucnjaka u oblasti, do radoznalog citaoca. Vrednosti ovog poduhvata znacajno je doprineo i izdavac koji je Recnik veoma luksuzno opremio i uzorno lektorski i korektorski uredio.
01.01.00
Politika
16.06.2001.
Antropološko ogledalo
Osnovna psihološka knjiga
"Rečnik psihologije" Žarka Trebješanina, u izdanju "Stubova kulture", krajem prošle godine, prvorazredan je autorski poduhvat, a objavljivanje ovog kapitalnog dela svojevrstan izdavački i kulturni događaj
U relativno mladoj, ali veoma dinamičnoj i ekspanzivnoj oblasti psihologije sve je teže snalaženje bez odgovarajuće leksikografskog vodiča. Potrebu da se ta ogromna naučna materija sistematizuje, adekvatno obradi i predstavi čitalačkoj javnosti zadovoljava izrada stručnog rečnika u kome bi se objektivnim izborom i kritičkim odnosom sredilo, saželo i utvrdilo psihološko znanje. Dosledna primena ovih zahteva ostvarena je u "Rečniku psihologije" Žarka Trebješanina objavljenom u izdanju "Stubova kulture" krajem prošle 2000. godine.
Pisan više decenija, sa namerom da bude informativan, moderan i pouzdan vodič kroz lavirint savremene psihologije, "Rečnik" sadrži oko 3.700 odrednica i po njihovom obimu i načinu obrade spada između standardnih rečnika i enciklopedije. Težeći da adekvatno pojmovno i terminološki predstavi sve relevantne psihološke oblasti, pravce i teorije, autor je to učinio sa osećanjem za meru koja njegovom delu daje i odgovarajuću vrednost. U odnosu na "Psihološki rečnik" Dragana Krstića, u kome su izvesne odrednice i ličnosti vezane za psihologiju samo posredno, Trebješaninov "Rečnik psihologije" je precizniji, a obrađeni termini su određeni prvenstveno u kontekstu neposredne povezanosti sa psihologijom.
Zadovoljstvo u saznanju
Većina odrednica u "Rečniku psihologije" napisana je prema jedinstvenom, ali fleksibilno primenjenom obrascu. Nakon navedene etimologije sažeto je definisan pojam, naveden autor, odnosno pravac ili teorija, vreme kada je pojam nastao, određene njegove najznačajnije komponente i sagledano njegovo mesto u kontekstu drugih srodnih pojmova. Nastojeći da pruži potpunu, objektivnu, preglednu, sažetu, preciznu i pouzdanu informaciju, Trebješanin je koncepcijom, izborom i kritičkom obradom dao i autorski pečat svom rečniku.
Jasni i pregledni, bez digresivnih i narativnih elemenata, tekstovi odrednica poseduju adekvatnu informativnost i potencijalnu asocijativnost. Precizna informativnost, zadovoljavajući inicijalnu radoznalost, otvara recepcijski horizont ka slobodnom i ličnom doživljaju pročitanog. Podjednako koristan stručnjacima i laicima, "Rečnik psihologije" predstavlja osnovnu psihološku knjigu čiji stručno i kvalitetno napisani tekstovi pružaju čitaocu zadovoljstvo u pouzdanom informisanju i otkrivanju čitave mreže relacija koje oličavaju naše sadašnje znanje iz oblasti psihologije.
Napisanim nakon "Leksikona psihoanalize", kao plod autorovog umeća i istrajnosti, novim delom Žarko Trebješanin se potvrđuje kao talentovan i sposoban leksikograf. Autor je u skraćenoj verziji preuzeo oderednice vezane za psihoanalitičke pojmove iz svog "Leksikona psihoanalize". Međutim, u koncepciji "Rečnika" on nije zadržao i potpuni pristup primenjen u "Leksikonu". Za razliku od "Leksikona", "Rečnik " je uskratio čitaocu potpune informacije o literaturi na osnovu koje su pisani tekstovi i delima pomenutim u odrednicama.
Tragovi dilema
Konačnu odluku da odustane od koncepcije primenjene u "Leksikonu" i izostavi bibliografiju, autor je doneo posle određenih dilema čije tragove nalazimo u naznakama u pojedinim odrednicama. Tako će, na primer, u odrednici o Velikoj majci autor navesti i mišljenje velikog Jungovog učenika i nastavljača Eriha Nojmana i u zagradi naznačiti godinu na koju se njegovo delo o ovoj tematici odnosi, ali čitalac neće naći u knjizi i potrebnu bibliografiju da bi saznao i naziv tog dela.
Tragovi ove nedoslednosti prisutni su, takođe, i u odrednicama o ličnosti, mazohizmu, sociometriji, ego stanju, masi, neurotičnom karakteru, socijalnoj facilitaciji. Želeli bismo da se ovaj propust u novom izdanju otkloni spiskom integralne literature domaćih i inostranih autora čiji su naučni rezultati ugrađeni u tekstualne celine ove knjige koja bi time, svakako, dobila na vrednosti i svojoj stručnoj upotrebljivosti.
Poput svih leksikografskih dela i "Rečnik psihologije" je "otvorena knjiga" za stalno dopunjavanje novim pojmovima i terminima kao i novim tumačenjima i preciznijim određenjima dotadašnjih starih izraza. Neke od tih odrednica koje bi trebalo obraditi i uneti u naredno izdanje su: šikzal analiza, porodično, odnosno familijarno nesvesno, duhovna inteligencija. Posebnu odrednicu zaslužuje strah od smrti, kao i utvrđivanje potrebne psihološke razlike između obreda i rituala.
Iznete primedbe, naravno, ne umanjuju osnovnu vrednost ovog dela u čije je pisanje uložen ogroman trud i znanje. Pisanje ovog rečnika je prvorazredan autorski poduhvat, a objavljivanje ovog kapitalnog dela svojevrstan izdavački i kulturni događaj. Imajući u vidu njegove osnovne kvalitete, Trebješaninov "Rečnik psihologije" je s razlogom uvršćen u najznačajnije knjige u protekloj godini, a nesumnjivo je da će ga njegova vrednost učiniti značajnom i u godinama koje dolaze.
Bojan JOVANOVIĆ
