Frojdovo zaveštanje - TP

16.12.09

U ČEMU je veličina Sigmunda Frojda (1856 - 1939), kakve nam je duhovne darove ostavio i koliko je njegova misao živa i uticajna sedam decenija posle smrti - pitanja su i zadaci koje je pred sebe postavio dr Žarko Trebješanin, nudeći odgovore u knjizi “Frojdovo zaveštanje”. Otac psihoanalize već dva veka podjednako intrigira stručnu, ali i laičku javnost. Bez obzira da li ga spore, uzdižu ili s njim polemišu, svi su saglasni u jednom: harizma koja ga je pratila tokom života nije izbledela ni danas.
- Sedamdeset godina od smrti bilo kog mislioca i naučnika, povod je da se podvuče crta i vidi šta je učinio. U međuvremenu, prošao je ceo jedan ljudski vek. Dovoljno vremena da se u celini i kritički sagleda šta je iza Frojda ostalo - objašnjava dr Trebješanin.
* Sa ove i stručne i vremenske distance, kako izgleda njegovo delo?
- Frojdovo je delo ogromno, izdato u 24 “debela” toma. Može se posmatrati u više nivoa. Pre svega, Frojd je utemeljio prvu psihoterapiju - veliku veštinu traganja za uzrocima simptoma kako bi se uništilo žarište bolesti. Odatle, iz psihoterapije i “studije slučaja”, počelo je intenzivno proučavanje pojedinca. Tako je, praktično, nastala i psihologija ličnosti. Ova opšta, prva i najuticajnija teorija ne obraća pažnju na svesno nego nesvesno. Uzima u obzir čovekove motive, želje, konflikte. Konačno, iz psihoanalize je proistekla čitava teorija kulture, čiji je uticaj vidljiv u književnosti, umetnosti, lingvistici...
* Nijednom drugom ličnošću i naučnim autoritetom, laička javnost nije bila fascinirana kao Frojdom. Čini se da on “ne izlazi iz mode”?
- Kada se tek pojavio, daleko od toga da je proizveo fascinaciju. Naprotiv. Nisu ga prihvatali ni medicinski krugovi. Smatrali su da to nije nauka, čak su neki psihijatri tvrdili da Frojdu ne samo da nije mesto na naučnom kongresu nego da je on slučaj za policiju! Dočekali su na nož njegove teorije, pogotovo teoriju seksualnosti po kojoj i deca imaju seksualne težnje. Sličan efekat imala je i teorija agresivnosti i nagona smrti. Zamerali su mu da je hedonista, panseksualista, perverznjak. Ništa bolje nije prošao ni u široj javnosti. Njegovi stavovi izazivali su zgražanje. Ipak, Frojd je bio srećan kada su počele kritike, govorio je da je najgore kad vas ignorišu. Njegovo “Tumačenje snova” prodato je u svega 200 primeraka i to u roku od četiri - pet godina! Još je išlo nekako dok su ljudi verovali da je reč o sanovniku, zato se najbolje prodavalo na samom početku.
* Šta je probudilo interesovanje i najavilo uvažavanje?
- Za prihvatanje psihoanalize bio je presudan njegov odlazak 1909. godine u Ameriku. Inače, poznato je da je Frojd prezirao SAD: verovao je da su Amerikanci suviše pragmatični i da će psihoanalizu pretvoriti u običan zanat, što se uostalom i desilo... Ipak, od dolaska u SAD počeo je njegov svetski uspeh. Karen Hornaj
lepo kaže da je lako menjati, teško je napraviti nešto radikalno, novo. Frojd je džin na čijim leđima svi drugi stoje. Čak i Jung koji ga je veoma ozbiljno negirao, odnosno nije se slagao sa temeljnim Frojdovim postavkama, izjavio je da je pre njega u oblasti tumačenja snova carevao mrkli mrak. Takođe, svima onima koji su bili idealisti i mislili da je čovek po svojoj prirodi dobro i duhovno stvorenje, Jung kaže da je Frojd dokazao koliko u čoveku ima zla koje ne želi da vidi, pa se ne može negirati taj animalni deo ljudskog bića. Dakle, Frojd je zaorao prvu brazdu, otkrio novi kontinent nesvesnog - koji je Jung proširio.
* U letimičnom pogledu na različite psihologije ličnosti, nameće se utisak da su sva velika imena zasnivala teorije na sopstvenom iskustvu?
- Jung je najdalje otišao u tom stavu, tvrdeći da svaki mislilac u svojoj teoriji projektuje sopstvenu ličnost, smatrajući da njihove međusobne razlike uglavnom proističu iz lične jednačine... Zanimljivo je kako je Frojd došao do Edipovog kompleksa. Prvi put ga je formulisao u pismu prijatelju Flisu, 1897. godine. Godinu dana ranije umro mu je otac i to ga je bacilo u veliku depresiju, krizu. Počeo je na sebi da primenjuje ono što bi činio na pacijentima, podvrgavajući se svojevrsnoj samoanalizi. Izvukao se i došao do najtemeljnijih otkrića kada je shvatio da je zaljubljen u majku i da je oca doživljavao kao rivala. Zato je očeva smrt izazvala krivicu i dovela do depresije. Poznato je da ga je majka obožavala i zvala “zlatni Sigi”. Pričala je da je rođen s gustom kosom u “košuljici”, a po verovanju pred tim ljudima je slavna i moćna budućnost.
* Da li je Frojd, ipak, precenio značaj seksualnosti?
- Njegovo shvatanje seksualnosti uvek je bilo kamen spoticanja i mnogi (Karen Hornaj, Jung, Adler) su ga napustili upravo zbog neslaganja oko njene uloge. Ali, pre svega, moramo imati u vidu da je u Frojdovo vreme seksualnost bila tabu tema i da je postojalo ozbiljno nerazumevanje oko toga šta ona znači. Kad Frojd kaže seksualnost, ne misli na ono što ljudi podrazumevaju u svakodnevnom govoru. Pa čak ni naučnici. Frojd, naime, ne misli na genitalnu seksualnost već nešto daleko šire. Ističe infantilnu seksualnost što je posebno bio predmet sporenja i što je smatrano za bogohuljenje... Frojd je ovaj pojam široko posmatrao, podrazumevajući pod njim i nastranosti - mazohizam, sadizam, egzibicionizam, voajerizam. Dečja seksualnost, pak, ima sve te porive koji se javljaju u nastranostima. To je ono što on smatra pregenitalnom seksualnošću u infantilnom dobu, ali veruje i da je svaka ljubav (prijateljska, roditeljska, romantična) seksualnost u širokom smislu. Jer, ona ima ne samo čulnu nego i duhovnu komponentu. Tako se može reći: “Moj libido sada pripada književnosti”. Reč je o energiji usmerenoj na nešto. Dakle, genitalna seksualnost je samo vrhunac, tačka ujedinjenja čulne i duhovne seksualnosti.
* Kakav je odnos današnje nauke prema Frojdovom učenju?
- I dalje postoji nerazumevanje, pogotovo kod laika. Nauka sada više simbolički posmatra neke pojmove kao Edipov kompleks, odnosno strah od kastracije. Frojd je uveo i pojam narcizma, samozaljubljenosti - libido okrenut sebi, svom egu. Danas se psihoanaliza posebno bavi narcizmom, smatrajući da je to značajna (ali ne mora biti i patološka) pojava. Uostalom, samopoštovanje je jedan od izraza narcizma...

OMAŠKE I DOSETKE
* Frojd je posebnu pažnju pridavao omaškama u govoru, kao odrazu nesvesnog u nama?
- Omaška može biti posledica umora i brzine, ali je Frojd govorio da su to samo pogodni uslovi za pojavljivanje omaške. A ona je, po pravilu, ono što čovek ne želi da kaže. Ono što potiskuje, a što ima potrebu da “iskoči”! Dosetke, šale, takođe, skrivaju neku dublju žaoku, ponekad i agresiju.

Vukica STRUGAR