Rečnik savremenog srpskog književnog jezika sa jezičkim savetnikom

22.01.08 Politika

Novi pravopisi, rečnici, kapitalna izdanja uvek su predmet brojnih stručnih i javnih rasprava. Kako su te debate izgledale pre nekoliko decenija

Matica srpska iz Novog Sada prošlog oktobra objavila je kapitalni jednotomni Rečnik srpskog jezika u kojem je, prvi put posle Vukovog Rečnika iz 1818, na jednom mestu dat naučni popis 80 000 reči standardnog srpskog jezika.
Otprilike u isto vreme objavljen je i 17. tom Rečnika srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika Srpske akademija nauka i umetnosti, koja ima u planu da u nizu tomova obradi oko pola miliona rečničkih odrednica.
Nije novost da se rečnici kod nas pojavljuju veoma retko i da zahtevaju dugotrajan istraživački rad. Tim pre, predmet su stručnih debata, ali su i pod budnim okom javnosti. I, dok sa jedne strane, stižu pohvale zbog pojave značajnih projekata, sa druge se mogu čuti zamerke i neslaganja. Tako je u našoj rubrici „Među nama” ovih dana objavljeno pismo čitaoca koji ne zalazi u stručnu debatu već samo ukazuje na previsoku cenu Matičinog rečnika (od 6 000 dinara), i na neznatan broj primeraka u kojem je Rečnik objavljen (svega 500), ističući potrebu da rečnik našeg jezika treba da bude pristupačan svakom „iole pismenom Srbinu”.
Da rasprave koje, inače, uvek prate pojavu rečnika srpskog jezika, mogu imati i vrlo neprijatne posledice pokazuje i slučaj kapitalnog izdanja Rečnika savremenog srpskohrvatskog jezika uglednog lingviste Miloša Moskovljevića (1884–1968).
Ovaj rečnik, sa preko 50 000 reči, objavljen 1966. godine, doživeo je tužnu sudbinu i pre nego što je ocenjena njegova stručna vrednost.
Iste godine kad je štampan – anatemisan je i zabranjen. O okolnostima tadašnjih događaja, u razgovoru za naš list ćerka Miloša Moskovljevića, prevodilac Olga Moskovljević (86), priča:
– Otac je filologiju diplomirao u Rusiji, a doktorirao na Beogradskom univerzitetu. Celog života bavio se politikom i naučnim radom i bio je zaljubljen u srpski jezik i Vuka Karadžića. Na izradi Rečnika radio je 20 godina potpuno sam, a znamo da se svi rečnici izrađuju timski i da je to veoma pipav posao.
Prema njenom uverenju Rečnik se našao na lomači zbog „tri četiri reči koje su smetale Centralnom komitetu Srbije”.
– Između dva svetska rata otac je bio poslanik Zemljoradničke stranke. Pošto se bunio protiv kraljevih odluka, ubrzo je penzionisan. Zbog bundžijskog stava smatrali su ga za levičara iako nikada nije bio komunista. Po završetku Drugog svetskog rata, vlasti su ga pozvale da im priđe, i postavile ga za ministra šuma. Za ambasadora u Norvešku odlazi 1947. U to vreme stižu mu pisma od seljaka, da se zauzme da ih puste iz zatvora, jer nisu mogli da isporuče dovoljno žita. Pomagavši njima, otac se zamerio komunistima, kaže naša sagovornica.
Olga Moskovljević objašnjava i to da u Rečnik nisu uneta imena svih naroda, pa tako ni Hrvata. Tačnije, kako navodi, nisu uneta imena onih naroda koja imaju nepravilnu množinu što je, opet, nekima zasmetalo.
– Množina od ’Srbin’ nije ’Srbini’ već ’Srbi’, i kao nepravilna množina ovaj primer ušao je u Rečnik. Nisu uneta imena naroda koji imaju pravilnu množinu: Hrvat-Hrvati, Francuz-Francuzi... Otac je, inače, pre Drugog svetskog rata sarađivao sa hrvatskom Seljačkom strankom, što znači nije bio protiv Hrvata.
Nekoliko dana nakon promocije Rečnika 1966, u „Politici” je objavljen članak Mirka Tepavca, tadašnjeg urednika „Politike”, sa zamerkama na objašnjenja pojedinih reči, a ubrzo zatim Okružni sud u Beogradu doneo je odluku da se primerci dela zaplene i unište.
U Tepavčevom članku, između ostalog, piše:
„Nije namera napisa da ocenjuje naučne vrednosti ovoga rečnika. Ono što je privuklo našu pažnju i ne odnosi se na jezik u užem smislu reči. Čitalac, koji je makar i površno, prelistao rečnik našao je, blago rečeno, čudna značenja za inače dobro poznate reči i pojmove”, piše Tepavac i svoj stav ilustruje primerima.
Navodi reč „četnik” koja je u objašnjena kao „dobrovoljac u sastavu neredovnih oružanih četa koje su se borile a) pre Balkanskih ratova za oslobođenje od Turaka, sinonim komita, b) za vreme Drugog svetskog rata protiv partizana”. Potom reč „četništvo” – „komitski pokret za oslobođenje od Turaka”, odnosno reč „partizan” – „1) učesnik partizanske borbe, 2) čovek koji se pristrasno rukovodi interesima svoje političke partije”.
Tepavac se dalje u članku pita „zar je mogućno da samo dr Moskovljević ne zna za drugačija značenja reči ’četnik’ i ’četništvo’, i zaključuje da je politička doslednost autora očigledna.
Posle ponovljenog izdanja Rečnika, Mirko Tepavac se ponovo oglasio 1990. godine, ovaj put u „Borbi”, gde je porekao da je samo zbog njegovog teksta u „Politici” Rečnik zabranjen i uništen. U tom dopisu je podsetio da Miloš Moskovljević nije bio samo leksikograf već i poslanik sa 10-godišnjim stažom (ministar i ambasador), dakle, nije bio u sukobu sa komunističkim režimom i nije mogao biti „bespomoćan pred političarem Mirkom Tepavcem i njegovim člankom u ’Politici’”.
Kontaktirali smo Mirka Tepavca koji je ostao pri istom stavu, rekavši da je ovo za njega i onda bila „završena stvar”. Ne samo, kako nam je rekao, da su se Rečniku mogle prigovoriti leksičke nedoslednosti (o čemu je u „Politici” tada pisao i Aleksandar Vučo), već i jasno izražen politički stav autora. Tepavac tvrdi da ni u kakvoj hajci nije učestvovao, i da je za zabranu Rečnika saznao iz novina...
Ovo su, ukratko, činjenice koje su ispisale sudbinu jednog rečnika.
Njegovo ponovljeno izdanje štampala je izdavačka kuća „Apolon” tek 1990, a treće izdanje 2001. objavljuje „Gutenbergova galaksija”. Danas, kako smo još čuli od Olge Moskovljević, zanimljivi su i neistraženi dnevnici koje je vodio Miloš Moskovljević, gde je opisao svoje razočaranje situacijom u zemlji. Oni su poklonjeni Akademiji nauka a dozvolu da ih istražuje dobio je naučnik Momčilo Isić.
--------------------------------------------------------------------------
Sve je počelo s Vukom...
Prvim izdanjem „Srpskog rječnika” Vuka Karadžića, iz 1818. godine, za osnovu književnog jezika postavljen je čisti narodni jezik. Razlozi zbog kojih je rečnik, sa 26.270 reči, štampan čak dve godine nakon što je napisan bili su motivisani nedostatkom sredstava kao i neslaganjem sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem, koji je u Vuku video neprijatelja srpske crkve i države koji će preko reforme pravopisa započeti unijaćenje Srba.
Povike na Vuka usledile su i zbog izostanka reči na slovo H (iako su ušli primeri koji ovo slovo sadrže: arhimandrit, arhiđakon), kao i zbog velikog broja lascivnih reči koje je Vuk uneo, uglavnom na nagovor Jerneja Kopitara i Jakoba Grima. Predgovor „Rječniku” smatra se za završnu Vukovu reč upućenu Milovanu Vidakoviću, Jovanu Hadžiću i ostalima sa kojima je dugo bio u polemici.

Mirjana Sretenović