Početkom devedesetih godina XX veka, najzatvorenija i najrepresivnija država Evrope započela je zapanjujuc´u tranziciju, put izlaska iz četrdesetogodišnje samonametnute komunističke izolacije. Albanci kojima nije bilo dopuštano da praktikuju religiju, da putuju u inostranstvo, nose farmerke ili čitaju „dekadentnu“ zapadnu literaturu, počeli su da gutaju spoljni svet. Otvorili su kafic´e, kompanije, pokrenuli časopise, ranije zabranjena rok muzika odjeknula je na ulicama. Ponovo su otvorene crkve i džamije.
Savremena
Albanija nudi živi prikaz istorije ovih dramatičnih promena, omoguc´avajući uvid u najznačajnije događaje, kao što su poslednji sastanci komunističkog Politbiroa, prve studentske pobune, pad komunističkog režima, odliv izbeglica, rat na susednom Kosovu i odnos Albanije sa Sjedinjenim Državama.
Na osnovu ličnog iskustva iz dve decenije rada u Albaniji, intervjua sa ključnim akterima ovih važnih događaja, Albancima i strancima - bivšim članovima Politbiroa, opozicionim liderima, obaveštajnim agentima, diplomatama i osnivačima Oslobodilačke vojske Kosova - i mnogobrojnih vladinih dokumenata iz Albanije i Sjedinjenih Država, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, autor sklapa mozaik Moderne Albanije.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Albanija , Albanci
Ostali naslovi iz oblasti: Politika
Izdavač: Clio; 2019; Tvrd povez; latinica; 16x22; 377 str.; 978-86-7102-621-5;
