Snoliki film

23.05.05 Blic

Na našem tržištu knjiga (malo tržište, mnogo neknjiževne galame i lažnih dimnih zavesa) neke dragocene knjige ostaju neprimećene. Jedna od takvih je jedinstvena studija „Snoliki film“ (364 str., izdavač „Prometej“, Novi Sad 2004) profesora Marka Babca, autora koji je našu kulturu zadužio sa desetak značajnih teorijskih knjiga iz oblasti filma i elektronskih medija, od kojih je posebno važna „Jezik montaže pokretnih slika“. Marko Babac je jedan od autora kultnog filma našeg crnog talasa „Kapi vode ratnici“ (sa Pavlovićem i Rakonjcem), specijalnost mu je montaža, ali u knjizi „Snoliki film“ on znalački i enciklopedijski celovito tumači odnos snova i filma u istorijskoj ravni, ali i na primerima desetak najbitnijih filmskih autora u 100-godišnjoj istoriji filma.
Strukturom i ikonografijom snova su se tu i tamo bavili psihijatri i dubinski psiholozi. Autor ove studije polazi od percepcije filmske slike ka snovima i njihovoj simbolotvornoj funkciji, da bi na osnovu primera iz istorije umetnosti, književnosti i naših narodnih pesama pokazao važnost snova u vizuelnoj umetnosti koja svoju iluziju nudi u zamračenim dvoranama (gledanje na kućnom videu poništava ovaj plodni međuodnos). Nije slučajno Holivud u svojoj zlatnoj epohi dobio naziv tvornice snova i nije se slučajno izražajni registar ljudskih snova bitno promenio sa razvojem filmskog medija (snovi u boji i sa hičkokovskom ili felinijevskom dramaturgijom). Babac se dobro snašao na ovom multidisciplinarnom poslu i održao pravu lekciju desetinama naših filmskih profesora i „sveznadara“ koji od holivudske mitologije nisu mrdnuli ni za pedalj. Ova knjiga nudi i listu od l00 snolikih filmova i sekvenci, što je dobra prilika za proveru. Ali ne sa CD-ovima i video-kasetama, jer su na ovim nosačima najpre nastradali snovi.

Milan Vlajcic

20.01.05 Glas javnosti

U prostorijama izdavača Instuta za film juče je predstavljena knjiga "Snoliki film", reditelja i montažera, profesora i osnivača Katedre za montažu beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti Marka Babca. O knjizi koja "ukazuje na značaj snova, ne samo u čovekovom životu, već i u umetnostima, a naročito u umetnosti pokretnih slika, televizije i videa" govorili su filmski kritičar Milan Vlajčić i autor.

Izučavajući brojnu literaturu, Marko Babac je apsolvirao najrazličitije podele filmova, ali nigde nije pronašao žanr filma koji bi bio opisan kao snolik po svom sadržaju i formi, iako filmova o snovima ima na hiljade.

- Možda je to zato što po svojoj prirodi snoliki filmovi ne mogu da se zatvore u žanrovski obruč. Jer, snovi, košmari i promenjena stanja svesti pripadaju svim pričama i svim žanrovima, jer potiču iz prostora ljudske podsvesti koja je nezamisliva, maštovitija od svesti. Možda zato što se snolikost redovno sreće u delima najvećih filmskih stvaralaca koja ne mogu tako jednostavno da se svrstaju ni u jedan žanr.

Milan Vlajčić je, između ostalog, ukazao na autorov izbor sto najlepših snolikih filmova, koji predstavljaju dragocenu ličnu istoriju filma, Babčeve analize odnosa filmova Luisa Bunjuela, Ingmara Bergmana, Federika Felinija, Andreja Tarkovskog, Aleksandra Sokurova i snova, kao i istraživanje snova od Mahabharate preko Ilijade do snova u našoj narodnoj književnosti.

Marko Babac je još rekao da je filmom počeo da se bavi sanjajući i pomažući Dušanu Makavejevu na filmu "Pečat" u kojem mrtav čovek priča svoju priču, a u predgovoru napisao:

"Oduvek sam osećao da pokretne slike na ekranu u zamračenoj dvorani bioskopa na mene deluju magično. Prosto sam fizički osećao nasladu slikama koje sam gutao očima. Da li je došlo vreme da to sada i objasnim? Da li se to uopšte može objasniti? Već sam pokušaj, verujem, imaće smisla".

V. M.